Kao što je i bilo očekivano, Mario Dragi predsednik Evropske centralne banke najavio je masivan program otkupa obveznica, u vrednosti od 1,1 trilion evra u periodu do 2016, godine. Blumberg piše da je reč o istorijskom potezu koji će imati dalekosežne posledice po oblikovanje evrozone. Cilj ovog poteza kojem se najviše protivi Nemačka, je da izvuče evrozonu iz spirale deflacije i podstakne rast u evrozoni.
Prvi čovek ECB Mario Dragi najavio je da će ta finansijska institucija u martu 2015. početi sa otkupljivanjem obveznica u visini od 60 milijardi evra mesečno i da će ovaj program kvantitativnog labavljenja trajati do septembra 2016 godine a po potrebi i duže, prenose sve svetske agencije.
Dragi je kazao da će se program sprovoditi sve dok inflacija ne dosegne održiv nivo od skoro 2 odsto.Iznos koji će ECB upotrebiti veći je nego što je najavljivano uoči objave ove odluke, kada se spekulisalo sa iznosom od oko pola biliona evra.
Ovakva odluka EBC-a, izazvala je pad evra prema dolaru, pa je jedinstvena evropska valuta na Londonskoj berzi pala na 1,1513 dolara sa jutrošnjih 1,162 dolara. Investitori su iz evra prešli na kupovinu evropskih akcija.
Evropska centralna banka (ECB) je ranije danas na prvom zasedanju u ovoj godini, zadržala referentnu kamatnu stopu na 0,05 odsto.
Kao što je očekivano, ECB je zadržala REPO kamatnu stopu na nepromenjenih 0,05 odsto, a druge dve kamatne stope (graničnu kamatnu stopu i kamatnu stopu na depozite) na 0,30 odsto, odnosno minus 0,20 odsto, prenosi agencija Frans pres.
ECB se odlučila za program tzv. kvantitativnog popuštanja sledeći primere ameičke engleske i japanske centralne banke. U američkom slučaju, ovakav potez je doveo do postepenog rasta američke ekonomije dok su japanski rezultati upitni. Za Evropu je, ocenjuju analitičari AP, pravi trenutak da pribegne programu kvantitativnog popuštanja – privredni rast je slab, stopa nezaposlenosti visoka a inflacija niska i sve su veće bojazni da će se region suočiti sa hroničnom deflacijom.
Kupovina obveznica će pomoći u borbi sa tom pošasti „upumpavanjem“ svežeg novca u ekonomiju, povećanjem inflacije i pojevtinjenjem kredita, ali i ublažavanjem uslova za uzimanje kredita. Evro će oslabiti, što je podsticaj za izvoz.
“Već dugo čekamo na ovako nešto i sada smo ga konačno dobili“ rekao je Džejms Gorman iz Morgan Stenlija, Blumber TV tokom skupa u Davosu. „To je veoma važan i neophodan prvi korak“.
Odluka ECB će povećati već postojeći jaz između globalnih monetarnih politika gde je FED najavio d abi uskoro mogao da osnaži dolar, pooštravajući svoju monetarnu politiku, dok su centralne banke u danskoj, Turskoj, Indiji, Kanadi i Peruu najavile labavljenje svoje monetarne politike, a Švajcarska centralna banka je ne tako davno šokorala svet svojom odlukom da franak odveže od evra.
Jedna deo kupljenih hartija od vrednosti ECB će držati kod sebe ali će i centralne banke biti u obavezi da kupuju deo obveznica, što će po mišljenju Dragija doprineti tome da se osećaju odgovornijim za rukovođenje svojim ekonomijama. „Što se tiče deljenja hipotetičkih gubitaka, kupovine evropskih institucija koje će činiti 12% dodatnih kupovina biće predmet mogućih gubitaka“ rekao je jedna centralni bankar. „ECB će držati 8% tih dodatnih kupovina što znači da će 20% dodatnih kupovina biti pod režimom deljenja rizika“.
To bi trebalo da umanji prigovore Nemačke da ECB neopravdano pomaže neefikasnim ekonomijama koje čine male napore da same sebi pomognu da izađu iz teškoća, i da ulazi svesno u zonu političkog delovanja tako što prenosi dužnički rizik na sve i kroz sporedna vrata pomaže kreditiranje ovih neuspešnih vlada. Predsednik Bundesbanke Jens Weidmann opisao je kvantitativno popuštanje kao slatki otrov za vlade.
“Uzeli smo u obzir ovakve strahove, i smatramo da će ova naša odluka uticati na njihovo smanjivanje“ rekao je Dragi. To je sada posebno važno za grčke izbore 25, januara koji bi na vlast mogli dovesti Sirizu, partiju koja traži nove pregovore o grčkom dugu, od kojeg najveći deo drže evropski poreski obveznici.
Loša strana ovakvog Dragijevog dila je to što on možda neće uspeti da inicira rast u Evropi, a nevojnost unutar monetarne unije da zajednički podnese rizike ponovo otvara pitanje njene trajnosti. Ako investitori ocene da je ovaj potez bio nedovoljan ECB bi se mogla naći pod pritiskom da treba da uradi još više u nekom kasnijem periodu.