Grčke vlasti su planirale da od MMF-a dobiju odlaganje otplate svog duga zbog teškog stanja u kojem se nalaze javne finansije ove zemlje. Do ovoga ipak nije došlo jer Međunarodni monetarni fond odbija predloženo reprogramiranje. Zbog neizvesnog rezultata pregovora prinosi na trogodišnje grčke obveznice su porasli za 134 bazna poena na 25%, a na desetogodišnje za 45 poena na 12,18%.
U međuvremenu je i agencija Standard end Purs snizila za jedan stepen ocenu grčkog duga na CCC plus, sa negativnim izgledima zbog neizvesnosti oko pregovora Atine i njenih poverilaca. To je inače nivo koji se smatra podložnim bankrotu.
Fajnenšl Tajms primećuje da je Grčkoj sve teže da izmiruje svoje obaveze prema međunarodnim kreditorima a da istovremeno isplaćuje zarade i penzije. Kreditori nisu sigurni da će zvanična Atina moći da ispouni svoje obaveze u maju, ali čak i da u tome uspeju postavlja se pitanje šta će raditi u junu.
Da podsetimo, Atina pokušava da nađe novac za plate i penzije za april u iznosu od 2,4 milijarde evra, a do 1. maja mora da plati MMF-u 203 miliona evra, do 12. maja 770 miliona evra, a u junu 1,6 milijarde evra.
Možda je zato pomenuti časopis objavio da su grčke vlasti spremne da proglase bankrot ako se ne dogovore sa međunarodnim kreditorima do kraja aprila, međutim grčka vlada da je ubrzo demantovala navodeći da “pregovori sa kreditorima napreduju brzo u pravcu uzajamno povoljnog rešenja”.
A reprogram duga ova zemlja može dobiti samo ako pristane na novi program spašavanja, odnosno na pravila koja postavlja MMF. Prošlog meseca je objavljeno pismo grčkog premijera nemačkoj kancelarki u kom Aleksis Cipras upozorava da će njegova vlada biti primorana da bira između otplate dugovanja, pre svega Međunarodnom monetarnom fondu, i nastavka potrošnje na socijalne programe.
Da podsetimo, Grčka do kraja juna treba MMF-u da isplati očekivanih 7,2 milijarde evra a čini se da trenutno mora da bira između otplate duga i isplate penzija i zarada. Oko toga se i vode pregovori sa MMF-om, EU i Evropskom centralnom bankom. Ove institucije su naime dale Grčkoj dva programa pomoći od ukupno 240 milijardi evra od 2010. a pitanje je koliko će mediteranska zemlja biti u stanju da vrati ovaj novac.