Britanski medicinski časopis The Lancet objavio je izveštaj o klimatskim promenama i o njihovom uticaju na zdravlje ljudi u kojem stoji da bi one mogle imati mnogo gore posledice nego što smo ranije mislili.
Naime, klimatske promene bi mogle da unište poluvekovni napredak medicine na svetskom nivou.
U izveštaju je analizirana i spremnost zemalja za borbu protiv klimatskih promena, kao i njihova izloženost istima. Prema ovim podacima u najmanjem riziku od klimatskih promena su SAD, Evropa, Australija i Rusija, a u najvećem zemlje iz centralne Afrike i jugoistočne Azije. Dakle, najveći uzročnici klimatskih promena imaju dovoljno novca da spremno dočekaju njihove posledice.
U Evropi su najmanje pripremljene za klimatske promene Srbija i zemlje iz našeg okruženja, Ukrajina, Moldavija i Rumunija.
Ostale evropske zemlje, pogotovu severne, su dobro pripremljene na neizvesnu budućnost koja ih očekuje. Šta više, očekuje se da će Norveška na svetskom nivou biti najspremnija da neutrališe posledice klimatskih promena, a iza nje se na ovoj listi nalaze Novi Zeland, Švedska, Finska, Danska, Australija, Velika Britanija, SAD, Nemačka i Island.
Klimatskim promenama će najteže biti pogođeni Čad, Eritreja, Burundi, Demokratska republika Kongo, Centralnoafrička republika, Sudan, Niger, Haiti, Avganistan i Gvineja Bisao.