Od Kalifornije do Bliskog istoka, čitave teritorije se isušuju i milijardu ljudi nema pristupa ispravnoj, pijaćoj vodi. Obaveštajna služba SAD upozorava na opasnosti od smanjivanja resursa, a stručnjaci kažu da svet “stoji na ivici provalije”.
Sedamnaestog janura, naučnici su dobili najsvežije podatke sa satelita NASA i preneli ih maloj grupi naučnika koji prate svetske rezerve vode. Hidrolog, Džejms Famigljeti sa Irvina, univerziteta u Kaliforniji, je pregledao podatke sa satelita Grejs sa sve jačim strahom. Podaci su ukazivali na to da je Kalifornija na ivici suše epskih razmera. Njeni sistemi podrške, rezerve podzemnih voda su bile toliko oslabljene da su ih registrovali sateliti koji orbitiraju na 400 kilometara od površine Zemlje.
“Bio je to sigurno ‘Bože gospode trenutak’”, rekao je Famigljeti. “Podzemne vode su naša strateška rezerva. Naša poslednja rezerva, šta ćemo da radimo bez nje? ”
Istog dana državni guverner Džeri Braun je proglasio sušu i pozvao građane Kalifornije da smanje potrošnju vode za 20 posto. “Dokle god ova suša bude trajala moraćemo da smanjujemo potrošnju”.
Sedamnaest ruralnih zajednica mogu da ostanu bez vode u narednih šezdeset dana. Očekuje se da će taj broj rasti, pošto je glavni opštinski odbor za distribuciju vode najavio da nema dovoljno zaliha i da će morati da zatvori slavine na lokalnim stanicama.
Usledilo je još nekoliko šokantnih spoznaja, i to ne samo u Kaliforniji. U svetu gde vode ima sve manje zbog sve većih poljoprivrednih potreba, porasta populacije, proizvodnje energije i klimatskih promena.
Već milijardu ljudi, što je sedmina ove planete, nemaju pristup ispravnoj, pijaćoj vodi. Naravno, Britanija se nalazi u suprotnoj situaciji. Velike površine zemlje su pogođene olujama sa Atlantika koje su zahvatile jugozapadnu obalu. Čak i to je deo slike koja se nalazi u žiži interesovanja u poslednjih dvanaest godina za koje postoje podaci sa satelita Grejs. Zemlje u severnoj hemisferi, kao i one u tropskom pojasu, postaju sve vlažnije. Međutim, one u srednjem pojasu imaju sve manje vode. “Ono što videmo je da i inače vlažna podneblja na Zemlji postaju sve vlažnija”, rekao je Famigljeti. “U pitanju su, na primer, geografske širine Arktika i tropa. Oblasti u sredini postaju sve suvlje.”
Crvene tačke na satelitskom snimku predstavljaju mesta sa najvećim gubitkom vode koja se uglavnom poklapaju sa podzemnim rezervoarima.
“Gotovo sve crvene tačke se poklapaju sa prirodnim rezervoarima u celom svetu. Grejs nam je pokazala da je isušivanje podzemnih voda veoma brzo u svim glavnim rezervoarima u svim područijima sa suvom i polusuvom klimom.”
Očekuje se da će Bliski Istok, Severnu Afriku i južnu Aziju zahvatiti suše tokom narednih godina zbog višedecenijskog prevelikog trošenja i loše organizacije potrošnje vode.
Navodnjavanje useva, gašenje žeđi gradova koji se šire, hlađenje, hidraulično razbijanje stena u potrazi za plinom i naftom – svi se snabdevaju vodom iz rezervoara koji se smanjuju. Kada se na to doda promena klime, zbog koje će broj suša u narednim godinama porasti, svet će morati da razmišlja o vodi mnogo više nego ikada.
Gubitak vodenih rezervi je neverovatan. Prema prošlogodišnjim podacima koje je zabeležio satelit Grejs, za sedam godina, počevši od 2007., delovi Turske, Sirije, Iraka i Irana uz obale Tigra i Eufrata, su izgubili 144 kubnih kilometara sveže vode što je približno količina vode Mrtvog mora.
Mali deo gubitka vode je izazvan isušivanjem tla zbog suše iz 2007. godine i tankog snežnog pokrivača. Drugi deo je izazvan isparavanjem jezera i rezervoara. Najveći deo, 90 kubnih kilometara, odnosno 60 posto ukupne količine, je izgubljen zbog smanjenja količine podzemnih voda.
Suočeni sa sušom, poljoprivrednici su bili primorani da vodu uzimaju iz podzemnih tokova i to ponekad u ogromnim količinama. Iračka vlada je otvorila hiljadu bunara kako bi se pregurala suša 2007. godine, povlačeći vodu iz istog izvora.
U južnoj Aziji, su gubici podzemnih voda bili još veći. Oko 600 miliona ljudi živi na površini od 2.000 kilometara, koja se proteže od istočnog Pakistana, preko suvh i vrelih ravnica severne Indije i Bangladeša. To je najviše navodnjavana oblast na svetu. Oko 75 posto poljoprivrednika se oslanja na izvlačenje vode iz podzemnih izvora kako bi navodnjavali svoje useve, i taj broj će rasti.
Tokom proteklih deset godina, voda iz podzemnih tokova je pumpana 70 posto brže nego devedesetih godina prošlog veka. Satelitski snimci su pokazali neverovatan gubitak od 54 kubnih kilometara godišnje. Poljoprivrednici iz Indije su pumpanjem podzemnih voda sebe doveli do prave krize.
Bezbedonosne službe već upozorava na potencijalne konflikte – uključujući terorističke napade – zbog vode. U izveštaju iz 2012. godine, direktor američke nacionalne obaveštajne službe upozorava da je prekomerna upotreba vode, kao što je to slučaj u Indiji i drugim zemljama, izvor konflikta i da bi mogla da ugrozi i nacionalnu bezbednost SAD.
Izveštaj je bio fokusiran na prirodne rezervoare od važnosti za sistem bezbednosti SAD – Nil, Tigar-Eufrat, Mekong, Jordan, Ind, Bramaputru i Amu Darju. U zaključku stoji: “U narednih deset godina, mnoge zemlje koje su važne za SAD će imati problem sa vodom – nestašice, loš kvalitet ili poplave – što povećava rizik za nestabilnost, pa čak i propast država, porast regionalnih tenzija, što može da ugrozi njihovu saradnju sa SAD.”
Sama voda teško da bi mogla da obara vlade. Međutim, izveštaj je upozorio da bi nestašice mogle da ugroze proizvodnju hrane i energije, što bi izazvalo pritisak na vlasti koje se bore sa siromaštvom i društvenim tenzijama.
Neki od tih pritisaka su već vidljivi. Pacifički institut, koji proučava pitanja vode i globalne bezbednosti, je zabeležio da su se oružani sukobi zbog vode učetvorostručili tokom poslednjih deset godina. „Mislim da se rizik od oružanih sukoba zbog vode ne smanjuje već raste, zbog povećane konkurencije, loše organizacije i na kraju, zbog klimatskih promena“, rekao je Piter Glajk, predsednik instituta.
Potencijalnih žarišta ima na desetine širom planete. Na Bliskom istoku, iranski zvaničnici prave plan za racionalnu potrošnju vode u na široj teritoriji Teherana, gde živi 22 miliona ljudi.
Egipat je tražio od Etiopije da prestane sa izgradnjom mega-brane na Nilu, zaričući se da će zaštititi istorijsko pravu na reku „po svaku cenu“. Egipatske vlasti su tražile da se uradi studija o tome da li će taj projekat imati uticaja na rečni tok.
Jordan, koji se nalazi na trećem mestu zemalja sa najnižim rezervama vode, se bori sa prilivom sirijskih izbeglica. Zemlja trpi restrikcije struje zbog nestašice vode. Prošle nedelje, princ Hasan, ujak kralja Abdulaha je upozorio da bi rat zbog vode i struje mogao da bude još krvaviji od Arapskog proleća.
Ujedinjeni Arapski Emirati, suočeni sa porastom populacije, su investirali u projekte desalinacije i takođe skupljaju kišnicu. Na međunarodnoj konferenciji u Abu Dabiju prošle godine, prestolonaslednik general šeik Muhamed bin Zajed al-Nahijan je rekao: “Danas je za nas voda važnija od nafte.”
Izveštaj navodi da su šanse da se zarati zbog vode tokom sledećih deset godina jako male. Međutim, njegovo upozorenje je zabrinjavajuće: „Kako se zalihe vode budu smanjivale nakon deset godina, voda u zajedničkim bazenima će u velikoj meri biti korišćena u sukobima. Upotreba vode kao oružja ili za ostvarivanje terorističkih ciljeva je verovatnija posle deset godina.“
Glajk je predvideo da će takvi konflikti imati nešto drugačiji oblik. On očekuje da tenzije zbog vode eskaliraju više na lokalnom nivou.
„Mislim da je danas najveća briga opasnost od podnacionalnih sukoba – sukoba između poljoprivrednika i gradova, etničkih grupa, između nomadskih stočara i poljoprivrednika u Africi, između populacija koje žive uzvodno i nizvodno na istoj reci“, rekao je Glajk.
“Imamo više alata da rešavamo međunacionalne sukobe. Imamo diplomate. Imamo međunarodne ugovore. Imamo međunarodne organizacije koje smanjuju rizik da Indija i Pakistan zarate zbog vode, ali imamo daleko manje alata za sukobe na podnacionalnom nivou.”
Zbog proizvodnje energije stvaraju se novi rasedi. Američka plinska i naftna groznica još više opterećuju zalihe vode koje su ionako opterećenje zbog suša i porasta populacije.
Više od polovine od skoro 40.000 bušotina nastalih od 2011. se nalaze u oblastima pogođenim sušom, navodi prošlonedeljni izveštaj mreže Ceres grin investment. Oko 36 posto ovih bušotina su napravljene na teritoriji koja već pati od manjka podzemnih voda.
Način na koji se vlade nose sa problemima u vezi sa vodom i kako štite svoje podzemne rezerve će biti od najveće važnosti. Kada se Kalifornija izvukla iz poslednje suše koja se odužila 2010. , rečni baseni Sakramenta i San Hoakina su bili veoma ispražnjeni. Izgubili su po deset kilometara kubnih vode 2012. i 2013. , što je dovelo da se procenat padavina, površinske vode, vlažnosti tla i podzemnih voda nađe na najnižem nivou u protekloj deceniji.
Bez kiše ti rezervoari će se isušiti još više tokom ove suše. Zvaničnici se već spremaju da otvore niže bunare kako bi crpli podzemne vode. Famigljeti je rekao da bi to bila greška.
„Još uvek se nalazimo na ivici provalije i moramo da odlučimo šta ćemo da radimo, “ rekao je.
„Zaronićemo u još jednu sušu epskih proporcija, kao i veliko, nikad ranije viđeno trošenje podzemnih voda. ili ćemo ozbiljno da zalegnemo i razmislimo kako da na duže staze upravljamo najkritičnijim rezervama? Nalazimo se pred ambisom. “
UGROŽENE REGIJE
1. KALIFORNIJA
Državni resursi vode su na kritično niskom nivou. Proglašeno je vanredno stanje zbog suše. Zdravstvena služba upozorava da je 17 ruralnih oblasti opasno isušeno.
2. BRAZIL
Sao Paulo, najveći grad u zemlji je na ivici racionisanja vode zbog moguće jake suše i nestašica vode koje su moguće tokom Svetskog kupa ovog leta. Januar je bio najtopliji mesec ikada zabeležen u gradu i nivo vode u njegovim glavnim rezervoarima je pao na 20,9 posto od ukupnih kapaciteta, najniži zabeležen nivo u poslednjih deset godina.
3. BLISKI ISTOK
Teheran, glavni grad Irana, se suočava sa sa tako ozbiljnim nestašicama, da zvaničnici prave planove za racionalnu potrošnju vode u području gde živi 22 miliona ljudi, kao i u nekim drugim velikim gradovima. Predsednik Hasan Ruhani je nestašicu vode proglasio pitanjem nacionalne bezbednosti.
Nestašice su toliko velike u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, da zemlja koristi nekonvencionalne resurse, uključujući desalinaciju, pročišćenu otpadnu vodu, kišnicu i zasejavanje oblaka. Na konferenciji o vodi, prestolonaslednik general šeik Muhamed bin Zajed al-Nahijan je rekao: “Danas je za nas voda važnija od nafte.”
Jordan, koji se nalazi na trećem mestu zemalja sa najnižim rezervama vode, se bori sa prilivom sirijskih izbeglica. Zemlja trpi restrikcije struje zbog nestašice vode. Prošle nedelje, princ Hasan, ujak kralja Abdulaha je upozorio da i rat zbog vode i struje mogao da bude još krvaviji od Arapskog proleća.
4. SEVERNA AFRIKA
Egipat je tražio od Etiopije da prestane sa izgradnjom mega-brane na Nilu, zaričući se da će zaštititi istorijsko pravu na reku « po svaku cenu ». Egipatske vlasti su tražile da se uradi studija o tome da li će taj projekat imati uticaja na rečni tok.
5. JUŽNA AZIJA
U južnoj Aziji, su gubici podzemnih voda bili još veći. Oko 600 miliona ljudi živi na površini od 2.000 kilometara, koja se proteže od istočnog Pakistana, preko suvh i vrelih ravnica severne Indije i Bangladeša. To je najviše navodnjavana oblast na svetu. Oko 75 posto poljoprivrednika se oslanja na izvlačenje vode iz podzemnih izbora kako bi navodnjavali svoje useve, i taj broj će rasti.
6. KINA
Suparništvo oko vode raste. Više od polovine planiranih elektrana na ugalj treba da bude sagrađeno baš u oblastima čije su rezerve vode ugrožene, što može dalje da ugrozi poljoprivrednike, druge vidove industrije i građane.
Preneto sa Kontrapressa