… i postoje dobri izgledi da će se ponoviti.
Pre tačno pedeset godina, Veliki zemljotres na Aljasci opustošio je Pacifički Severozapad, usmrtivši više od 100 ljudi. Međutim, samo njih desetoro stradalo je od samog zemljotresa, a ostali su bili žrtve niza cunamija koji su pogodili obalu, od kojih je jedan bio visok čak 66 metara. Ali ima i viših. Godine 1958. u malom fjordu Lituja Bej na Aljasci zabeležen je udarni talas koji bio visok oko pola kilometra i, mada su njegovo trajanje i uzrok nastanka bili drugačiji od cunamija u Indoneziji 2004. i onog u Japanu 2011. zagrevanje atmosfere učiniće da obe vrste cunamija postanu sve češće.
Tačno u 22h 9. jula 1958. zemljotres jačine 8,0 stepeni po Rihterovoj skali uzdrmao je severnu obalu Aljaske i sručio između 30,6 miliona i 46 miliona kubnih metara stena i leda kojima je bio oivičen fjord Lituja Bej, sa visine od 3.000 metara pravo u duboke vode ispod. To je rezultiralo monstruoznim cunamijem koji je dostigao visinu od 524,26 metra i koji je brzinom od 161 kilometra na sat opustošio i u potpunosti izmenio sliku ovog fjorda. O tome je detaljno pisala i Suzan Kejsi u svojoj knjizi „The Wave: In Pursuit of the Rogues, Freaks and Giants of the Ocean“.
Zvuči neverovatno, ali četvoro ljudi je zapravo preživelo ovu kataklizmu, i to u dva broda koja je narastajući talas poneo kao da su surferi i „prebacio“ preko vrhova drveća na okolnim strminama. Lituja Bej je izgleda kobno mesto i ovakvi cunamiji uopšte nisu toliko retki: američki geolozi kažu da je ovu oblast iz istih razloga 1936. pogodio cunami visok 150 metara, a ruski geolozi kažu da se 1853. godine desio i jedan visine od oko 120 metara, mada su visine ova dva cunamija nepotvrđene.
Većina cunamija, ipak, nastaje zbog podvodnih seizmičkih aktivnosti, kao u Indoneziji pre deset godina. Pacifički vatreni pojas, poznat po čestim zemljotresima, generiše čak 80% zemljotresa na godišnjem nivou, koji rezultuju zapravo veoma čestim cunamijima (manjih visina) koji pogađaju obale Japana i Čilea. Klimatsko zagrevanje povećava šanse za nastanak cunamija obe vrste, kažu geolozi. Topljenje glečera globalno preraspodeljuje masu širom planete što za posledicu ima povećani pritisak na okeansko dno, samim tim i povećanje vulkanskih i seizmičkih podvodnih aktivnosti.
Izvor: Quartz