Najobimnije kiše koje su prouzrokovale nezapamćene poplave u poslednjih 120 godina u Srbiji, dovele su do proglašnja vanredne situacije u celoj zemlji. Vlada Srbije zatražila pomoć od Ruske Federacije, Evropske komisije i Slovenije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova potvrdilo je da je do sada u poplavama život izgubilo troje ljudi a još dve osobe se vode kao nestale. Količina padavina zabeležena u Beogradu, Loznici i Valjevu je dostigla rekord. Poplave su takođe zahvatile i Bosnu i Hercegovinu.
U Srbiji su mnogi gradovi i sela odsečeni od sveta a Elektroprivreda Srbije je u mnogim mestima nateže pogođenim poplavama preventivno isključila struju da ne bi došlo do havarija.
slike poplave Valjevo www.ugradu.info
Osim što u brojnim mestima u našoj zemlji nema električne energije, sve je manje vode za piće na rafovima prodavnica – u Valjevu je prema rečima tamošnjeg stanovništva gotovo pa nestala sa tržišta.
Vrčin
Pojedina mesta su osim obilnim padavinama pogođena i veoma jakim vetrom, tornadom ili snegom. Sektor za vanredne situacije MUP-a otvorio je dežurne kontakt telefone za evakuaciju i pomoć ugroženima – to su 011/2289-208 i 011/2282-910.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ovo najveća poplava u istoriji Srbije, i da je više kiše palo za jedan dan nego za 4 meseca.
U Bosni, posebno u Maglaju, vojni helikopteri evakuišu stanovništvo sa vrhova zgrada dok u Doboju specijalne policijske snage pokušavaju da pruže pomoć stanovništvu koje je odsečeno od ostalih delova zemlje. Tamo je trenutno oko 5.000 stanovnika bez električne energije.
“Ovo je najobimnija kiša još od 1894. kada su počela ovakva meteorološka merenja”, rekao je sarajevski meteorolog Željko Majstorović.
Meteorolozi su najavili prestanak padavina večeras, ali to ne znači nužno da će se sutra poboljšati situacija. Kad se voda povuče, ostaviće probleme koje je prouzrokovala kao što je pojava crvenih zaraznih bolesti, upozorio je Institut za javno zdravlje Srbije ‘Milan Jovanović Batut’. Da bi se one predupredile stanovništvo treba da prati medije i da se redovno obaveštava o ispravnosti vode za piće, rizicima za nastanak crevnih zaraznih bolesti i sanitarno higijenskim merama koje se sprovode tokom i nakon povlačenja poplave.
Opasnost od crevnih bolesti, štete u poljoprivredi znatne
Zdravstvene opasnosti međutim nisu jedine koje nam predstoje. Prema rečima agroekonomskog analitičara Milana Prostrana sada je teško dati finansijsku procenu štete koju poplave nanose usevima, ali je sigurno da će se meriti milionima evra. Ipak, kako je rekao ovaj stručnjak Tanjugu, “biće nanete velike štete voću, povrću, kukuruzu i pšenici, ali domaći bilansi nisu ugroženi – dakle biće dovoljno hrane za domaće tržište”. Po ovom pitanju sa njmi se slaže i Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS). “Kiša još nije stala tako da ne možemo da iznosimo precizne podatke, čak ni nagađanja, ali možemo reći da će hrane biti dovoljno jer imamo zalihe. Pitanje je međutim kako će se ove nepogode odraziti na naš izvoz”, rekao je Budimović za Biznis i Finansije.
Analitičari bez podataka za sada mogu samo da nagađaju koliku ekonomsku štetu su nam nanele ove padavine. Ekonomista Miroslav Zdravković pretpostavlja da će vrednost štete u proizvodnji voća i povrća biti oko 300 miliiona evra (najviše kod malina), ili do 1% BDP-a. “Ovo međutim može da kompenzuje dobar rod pšenice, ako stane kiša, i kukuruza, ako padne u julu i avgustu”, kaže Zdravković.
Za sada je međutim bitnije spašavanje ljudskih života. Vojska i policija izvlače građane iz poplavljenih kuća i zgrada, a građani koji su imali malo više sreće prikupljaju pomoć (suvu odeću, hranu, lekove) u štabovima Crvenog krsta širom zemlje.
Svaka opština skuplja donacije za pomoć ugroženima u određenim opštinskim prostorijama. Za sada znamo da beogradska opština Vračar to čini u prostorijama Crvenog krsta u ulici Božidar Adžije 21 (telefon 011/2456 557). Zakazana je i humanitarna akcija prikupljanja pomoći u subotu 17. maja od 10-14h na Trgu Nikole Pašića.
Srbiju su poplave zadesile 2010. godine i 2002 godine, još tada je bilo reči da su zatrpani kanali na kojima su meštani izgradili kuće jedna od velikih problema koji pogoršava stanje tokom velikih padavina.