Uporedo sa ekonomskim zaokretom ka azijskim zemljama, Australija je, prema ocenama analitičara, dramatično promenila i svoju demografsku sliku. Prema poslednjem popisu iz 2011. broj stanovnika poreklom iz Azije se udvostručio za poslednjih deset godina, a zbog prevage kineskih studenata na australijskim univerzitetima, mandarinski jezik je postao najzastupljeniji posle engleskog.
Australija je prošlog meseca potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Japanom, što je redak slučaj otvaranja zaštićenog japanskog tržišta. On će Australiji, između ostalog, omogućiti da postane prvi veliki izvoznik poljoprivrednih proizvoda u Japan, čime će postići značajnu konkurentsku prednost u odnosu na Sjedinjene Države. Istovremeno, sporazum o ukidanju svih carina u trgovinskoj razmeni sa Južnom Korejom u narednih deset godina, već u ovom trenutku otvara australijskim firmama nove šanse na južnokorejskom tržištu telekomunikacija i obrazovanja. Japan i Južna Koreja su, odmah iza Kine, najveći australijski trgovinski partneri, a za njima slede Singapur i Tajvan. Australijska trgovina sa azijskim zemljama stalno i ubrzano raste, a finansijske, političke i kulturne veze se sve više produbljuju.
Nacija, koja se nekad smatrala delom Britanskih ostrva, koja je sa Velikom Britanijom i SAD bila čvrsto povezana kroz celu istoriju, i koja je nakon Drugog svetskog rata podsticala masovnu emigraciju iz Evrope kako bi se zaštitila od „azijske pretnje“, prihvatila je novu ekonomsku realnost da će Azija do 2025. činiti polovinu ukupne svetske proizvodnje, i razviti četiri od deset najjačih svetskih ekonomija. Kina je već postala najveći australijski trgovinski partner, čiji je apetit za prirodnim resursima, poljoprivredom i uslužnim delatnostima u dobroj meri pomogao australijskoj ekonomiji da ne klone u recesiju poput većine svetskih privreda. „Živimo u svetu u kojem će Azija biti pokretač globalnog rasta. Zato je neophodno da svi u našem društvu dobro razmisle o promenama u našem regionu i o tome kako se Australija u njih uklapa“, česta je poruka političara i u vlasti i u opoziciji.
Ekonomski zaokret je, kako mnogi analitičari opisuju, dramatično promenio i demografsku sliku ovog kontinenta. U Australiji trenutno živi 300 različitih nacionalnih zajednica, govori se 260 jezika, a degustiraju se sve vrste svetskih kuhinja. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, preko 10% od ukupno 23 miliona stanovnika izjasnilo se kao Azijci, što je više nego dvostruko u odnosu na period od pre samo deset godina. Dodatno, izbeglice iz Iraka, Sudana i Avganistana „smenile“ su nekadašnje imigrante iz Vijetnama, Libana i bivše Jugoslavije. Više od jedne četvrtine onih koji sada žive u Australiji rođeno je u inostranstvu, što je najveći procenat među svim razvijenim zemljama. Prema aktuelnim projekcijama, Australija će primiti još 10 miliona doseljenika do 2060. godine, kada će ukupna populacija brojati 40 miliona, a do 2100. dostići će 50 miliona stanovnika.
Kuvari iz uvoza
Tako će, ironično, biti ispunjena nekadašnja opsesija zagovornika „bele Australije“, koju je svesrdno podržavala i zvanična politika sve do sedamdesetih godina prošlog veka, da se podsticanjem emigracije iz Evrope dostigne „magičnih“ 50 miliona stanovnika koji će obezbediti miran san od „azijatske pretnje“ iz okruženja. Da ovakvi stavovi nisu pred izumiranjem, kako se na prvi pogled čini, govori i prošlogodišnje istraživanje Instituta Lowy, koje je pokazalo da 57% Australijanaca smatra da je vlada dozvolila preveliko učešće kineskih investicija u nacionalnoj ekonomiji, a čak 41% ispitanika je uvereno da bi Kina u naredne dve decenije mogla predstavljati realnu vojnu pretnju.
Među anketiranima ima i onih koji smatraju da se ta invazija već sprovodi „najezdom“ kineskih studenata na australijske fakultete. Primera radi, na Poslovnoj školi u Sidneju od 1.800 studenata postdiplomskih studija, njih 1.300 je iz Kine, dok je mandarinski drugi jezik po zastupljenosti u Australiji posle engleskog. Istovremeno, tokom poslednje predizborne kampanje nisu nedostajali ni slogani poput onih „Ostavite Australiju Australijancima“ ili „Multikulturalizam nas ne ujedinjuje, već razjedinjuje“.
Međutim, analitičari tvrde da je zaokret u demografiji „već dostigao tačku sa koje nema povratka“. Tim pre što se, prema informacijama Australijskog instituta za ljudske resurse, 7 od 10 poslodavaca suočava sa deficitom kvalifikovane radne snage, a 85% njih smatra da su imigracije kvalifikovanih radnika neophodne za razvoj njihovog posla. Prema vladinom izveštaju o imigracionom programu iz 2012/13. godine, sistem viza za osobe odgovarajućih kvalifikacija usmeren je na doseljenike koji bi popunili sve kritičniji deficit određenih struka, posebno u unutrašnjosti. Ovo uključuje skoro 50.000 mesta koje su imenovali sami poslodavci i vlade država ili teritorija, kao i 44.000 viza nezavisno od tog spiska.
Krajem juna prošle godine, 114.000 podnosilaca zahteva za ovu vrstu viza čekalo je na procesuiranje. Po najnovijim podacima Australijskog zavoda za statistiku, stalne boravišne vize 2012/13. godine dobilo je više od 8.000 kuvara. Zatim sledi 5.700 knjigovođa, 2.160 programera, 1.550 informatičara-poslovnih analitičara i 1.500 frizera. Među školovanim doseljenicima dominiraju Indijci i Kinezi, kojima je lane odobreno više od polovine od ukupno 129.000 viza koje su izdate sa ciljem da se popune upražnjena radna mesta. Tako je u vreme globalne ekspanzije nezaposlenosti, u Australiji krajem februara ove godine oko 80.500 ljudi našlo stalno zaposlenje, a stopa nezaposlenosti se stabilizovala na oko 6%.
Forsiranje seoske idile
Uporedo sa uvozom radne snage sa potrebnim kvalifikacijama, Australija prilagođava i svoju turističku ponudu ukusu turista iz Azije. Najnovija istraživanja pokazuju da na svakih 100 turista australijska ekonomija otvara 6,3 novih radnih mesta, a s obzirom na porast Azijaca i među stanovništvom i među posetiocima, vlasti australijske države Novi južni Vels lansirale su turističku kampanju u bolivudskom stilu radi privlačenja indijskih turista u Sidnej i druge delove zemlje. Pored reklamnog spota sa nezaobilaznim pevanjem i igranjem mladih Indusa u živopisnim nošnjama, koji je režirao bolivudski reditelj Anupam Šarma, kampanja obuhvata i reklame u štampanim medijima i na bilbordima. Istovremeno, avio kompanija Air India je ponovo uvela direktne letove ka Sidneju i Melburnu, pa u Australiji očekuju da će do 2020. dostići cifru od oko 300.000 turista samo iz Indije.
Međutim, glavni cilj australijske imigracione politike – da se doseljenicima popuni unutrašnjost kontinenta, posebno ruralne oblasti, ne odvija se baš po planu. Naime, Australija je i dalje jedna od najurbanizovanijih zemalja na svetu, jer skoro 60% stanovništva živi u velikim gradovima. Statističari računaju da će se pritisak na gradove, posebno one najaveće, nastaviti i ubuduće. Tako će, na primer, do 2060. godine Melburn imati 8,5 miliona stanovnika, dva puta više nego danas. Sa druge strane, federalna vlada nastoji da 50% ukupne populacije do 2034. godine živi van najnaseljenijeg, jugoistočnog dela Australije.
Zato australijske vlasti na svim nivoima pokušavaju da uvere nove doseljenike da se odluče za rad i život u ruralnim delovima zemlje, u čemu ih podržavaju i poslodavci iz unutrašnjosti koji doslovno vape za kvalifikovanom radnom snagom.
Shodno tome, širom Australije se organizuju promocije za imigrante, na kojima lokalne vlasti predstavljaju mnoge povoljnosti za doseljenike ukoliko se odluče za život u ruralnim područjima. Pored zagarantovanog posla, jeftinijih stanarina i generalno nižih troškova života, imigrantima se u najlepšem svetlu prikazuju prednosti života u prirodi, daleko od gradske prenaseljenosti, saobraćajnih gužvi, buke, zagađenja i sve veće otuđenosti među urbanom populacijom. Ali, statistički podaci pokazuju da imigrante nije lako uveriti u tu idilu, budući da i oni koji prihvate da se nasele u ruralnim područjima, kako bi lakše dobili iseljeničku vizu, kasnije u velikim broju odlaze ka Melburnu i Sidneju, da bi tamo i ostali.
Vladimir Adonov
broj 107, maj 2014.