Prema najnovijem istraživanju koje je sprovela kompanija A.T. Kearney (A. T. Karni) u bankarskom sektoru u 2014. godini se ne očekuju brzi obrti. Iako ekonomski oporavak Evrope konačno počinje, banke oklevaju da se upuste u velike promene. Uspešno će poslovati one poslovne banke koje budu imale pametne strategije u vitalnim oblastima – distribuciji, digitalizacii i ekonomičnosti.
Globalna konsultantska kuća A.T. Karni (A. T. Kearney) objavila je danas pregled bankarskog sektora u 2014, opširno godišnje istraživanje sektora poslovnih banaka u Evropi. Istraživanje prati poslovanje 104 poslovne banke i njihovih poslovnica u 24 zemlje zapadne i istočne Evrope, uključujući i Srbiju, pružajući sveobuhvatan pogled na poslovanje banaka specijalizovanih za rad sa stanovništvom u Evropi.
Ovogodišnji rezultati ukazuju na postepenu, ali još uvek sporu stabilizaciju bankarskog sektora u Evropi. Profitne marže i dalje ostaju daleko ispod nivoa zabeleženog pre početka finansijske krize. Ovi trendovi su jasno identifikovani kada posmatramo šest ključnih indikatora uspešnosti zabeleženih i u Srbiji, a u okviru pregleda sektora poslovnih banaka.
Prihodi po korisniku. Kao i u ostatku Evrope, u Srbiji je štednja ostala visoka, ali je stopa rasta mnogo manja nego ranije. Međutim, u Srbiji se jasno vidi da su obimi kredita u proseku isti kao i 2012, bez zabeleženog rasta. Ovo je prepoznala i Vlada Republike Srbije, pa se već sprovode mere koje će podstaći investitore i kompenzovati visoke rizike koji se preduzimaju pri investiranju. S druge strane, uprkos slabom rastu depozita i kredita, bankarski sektor Srbije uspeo je da poboljša prosečan prihod po korisniku u odnosu na 2012, sa 185 EUR na 197 EUR, što je više od proseka zabeleženog u Evropi.
Prihod po zaposlenom. Ovo je jedini parametar gde su evropske poslovne banke umalo uspele da se vrate na nivo pre krize, beležeći poboljšanje u 2012. i 2013. na 218,000 EUR.
Isti trend je zabeležen i u Srbiji, gde je ovaj parametar u proseku blizu ili čak iznad nivoa vrednosti od pre 6 godina. Međutim, ovo se desilo, ne samo u Srbiji, kao posledica rasta prihoda, iako je izvesno povećanje evidentno (ukupan prihod je porastao u proseku za 6%), već i zbog kontinuiranog smanjenja broja zaposlenih, koje je prošle godine bilo u proseku 2,2%.
Prihodi od kamata u odnosu na ukupan prihod. Ovaj pokazatelj je opao za pola procenta i iznosi 70 odsto, zadržavajući se u uskom opsegu između 70 i 71 odsto za poslednjih pet godina. Bankarski sektor Srbije se ovde razlikuje: indikator prosečnog rasta u 2012. iznosi oko 3%, i prisutan je uglavnom zbog porasta prihoda kamatnih stopa, dok je provizija u proseku ostala ista kao i prošle godine. Definitivno se za Srbiju ne može reći da ima niske kamatne stope, kada se izoluje i uporedi sa evropskim konkurentima, ali kada se ceo rizik uzme u obzir, zajedno sa visokim NPL-om (problematični krediti) u Srbiji, stvari postaju malo drugačije.
Odnos troškova i prihoda. Odnos troškova i prihoda samo je blago napredovao na 61% u 2013.godini, uprkos svim naporima restrukturiranja. U Srbiji, odnos prosečnih troškova prema prihodima poboljšan je za 3% u poređenju sa 2012. godinom, ali nedovoljno da nadoknadi troškove bankarskog sektora. Troškovi su ostali grubo na istom nivou, u kombinaciji sa identičnim broj ekspozitura i smanjenjem zaposlenih prosečno za 2,2%. Baš to je i razlog što postoji mnogo potencijala za poboljšanje profitne stope u Srbiji, jednostavnim prebacivanjem sa tradicionalnog, zastarelog i skupog modela rada sa stanovništvom u ekspoziturama, na mnogo efikasniji e-banking model.
Stope rizika u odnosu na ukupan prihod. Nakon vrhunca od 24% dostignutog tokom 2012.godina, stope rizika polako se smanjuju. U Srbiji, prosečna stopa rizika u 2012.godini povećala se za 11%, dok je u 2013. dostigla svoj vrhunac od 36%, što je mnogo više nego u ostatku Evrope. Ipak, i pored mera koje će se implementirati u Srbiji tokom ove godine, visok nivo nezaposlenosti i sive ekonomije u Srbiji će se nastaviti u kratkoročnom periodu.