Home TekstoviB&F Plus Bezbednost, univerziteti i društvene mreže

Bezbednost, univerziteti i društvene mreže

by bifadmin

Da li je tvit građanskog bunta ravan terorističkoj pretnji? Londonski “Gardijan” piše o kontroverznom projektu Minerva kroz koji američko Ministarstvo odbrane finansira istraživačke programe na vodećim univerzitetima, ne bi li dobilo bolji uvid u rizike i prognoze vezane za “tačke prevrata” u velikim građanskim nemirima širom sveta, uključujući i SAD. Ovo je ponovo razbuktalo diskusiju o militarizaciji društvenih nauka i upotrebi akademskih građana u razvijanju “operativnih alata” uperenih ka miroljubivim aktivistima i protestnim pokretima.

Debata nije sasvim nova i pokrenuta je još u aprilu 2008. Tada je Robert Gejts, nekadašnji ministar odbrane i direktor CIA održao govor u Asocijaciji američkih univerziteta, dajući skicu buduće saradnje Pentagona i akademskih krugova.

pentagon-minerva-research-initiative.si

“Ono što razmatramo je u izvesnoj meri zasnovano na uspehu koji smo imali u Hladnom ratu. U tom periodu smo izgradili intelektualni kapital Ministarstva odbrane – i nacije – u saradnji sa novim istraživačkim centrima kao što je npr. RAND, ali i zahvaljujući novim mehanizmima poput Zakona o obrazovanju u oblasti bezbednosti. Inicijativa Minerva, podrazumeva konzorcijum univerziteta koji će promovisati istraživanja u određenim oblastima. Ministarstvo odbrane, moglo bi, u saradnji sa drugim državnim organima, da obezbedi sredstva za ove projekte.”

Tako je ova inicijativa, netom po njenoj najavi, i pokrenuta, a u jeku izbijanja svetske finansijske krize, sa početnim finansiranjem od 50 miliona dolara (sada 75 miliona) i sa ciljem da se unapredi razumevanje Ministarstva odbrane (DoD) u vezi sa ponašanjem, društvenim, kulturnim i političkim faktorima koji “formiraju” određene regione od značaja za američku nacionalnu bezbednosnu politiku. Kao prvobitnih pet oblasti određeno je: 1. proučavanje Kine, 2. terorizma, 3. Iraka, 4. Islama i 5. jedne oblasti koja je ostala otvorena, a za koju jedan od sajtova koji prenosi “Gardijanov” tekst uz sopstvene komentare piše da se odnosi na “proučavanje potencijala za građanske nemire u SAD”.

Ovaj pogram je neka vrsta replike prethodnih projekata slične vrste iz perioda rata u Vijetnamu, kada su, na primer, deca iz siromašnih porodica učestvovala u letnjim kampovima čija je tema bilo proučavanje ponašanja “koje bi značajno doprinelo podizanju nacionalne bezbednosti”, a čiji su rezultati – kako tvrde aktivisti civilnog društva – u velikoj meri korišćeni za ispitivanje različitih scenarija za razbuktavanje građanskih nemira u SAD.

Život u mreži

“Gardijanov” tekst ne razotkriva nekakvu „veliku tajnu”, jer je spisak projekata univerziteta koji su dobili novac dostupan i na sajtu Minerve a i na sajtovima istraživačkih ustanova, uz kratka objašnjenja o prirodi istraživanja i očekivanim rezultatima. Stručnjaci koji su finansirani iz Minerve redovno se pojavljuju u javnosti. Nedavno je jedan od njih, Filip Poter, profesor na Univerzitetu Mičigen, prokomentarisao za Njujork Tajms stanje bezbednosti u zapadnim i istočnim kineskim provincijama, dok je Mia Blum, profesorka sa Univerziteta Masačusets rekla da se njen projekat, finansiran iz Minerve, odnosi na proučavanje dece u terorističkim grupama, i njihovo upoređivanje sa karakteristikama dece koja učestvuju u ratovima i u kriminalnim bandama.

gezi

Razlog zbog kojih je Gardijanov tekst izazvao veoma široko interesovanje je to što je problematizovao učešće velikog broja članova akademske zajednice u projektima koji imaju direktnu primenu u kontraobaveštajnom delovanju, i što je u prvi plan stavio činjenicu da se fokus istraživanja sa konfliktnih područja preneo (i) na studiranje ponašanja građana i nevladinih organizacija uključenih u mirovne inicijative i akcije i njihovu komunikaciju kroz društvene mreže.

Kako navodi Gardijan, a pozivajući se na informacije sa sajta Minerve, jedan od projekata za koji je obezbeđen novac za period 2014-2017 je i studija Univerziteta Kornel, kojom rukovodi kancelarija za istraživanja vazduhoplovnih snaga Sjedinjenih Država. Njen cilj je razvijanje empirijskog modela “dinamike mobilizacije i emotivnog prenošenja poruka u društvenim pokretima”. Projekat će, kako se navodi, “odrediti kritičnu masu (odnosno tačke preokreta) onih koji su društveno motivisani određenim pokretom (ili protestom), proučavajući njihove “digitalne tragove” u slučajevima kao što su “egipatska revolucija 2011, izbori za rusku Dumu 2011, nigerijska kriza oko subvencionisanog goriva 2012. i turski protesti u parku Gezi 2013.”

Takođe se navodi da će se poruke na tviteru i razmene poruka kroz tvitove ispitivati u cilju identifikovanja pojedinaca koji su se mobilisali u širenju određenih društvenih ideja ili protesta, i da bi se proučili karakteristični trenuci u kojima oni bivaju pokrenuti na akciju.

Gezi Park Protests

Vašingtonskom univerzitetu dodeljena su sredstva za projekat koji bi trebalo da omogući otkrivanje uslova pod kojima mogu nastati masovni politički pokreti, ili koji mogu biti plodno tle za pokretanje velikih političkih i ekonomskih promena zajedno sa svojim “karakteristikama i posledicama”. Taj projekat, kojim rukovodi Kancelarija za istraživanje američke vojske, fokusira se na “pokrete velikih razmera koji uključuju više od 1.000 trajno aktivnih učesnika”, i treba da pokrije ukupno 58 zemalja.

Klimatske promene i bunt

Prošle godine, u okviru inicijative Minerva, američko Ministarstvo odbrane odobrilo je finansiranje projekta čiji je cilj da odgovori na pitanje “Ko ne postaje terorista, i zašto?”, u kojem je fokus na proučavanju ponašanja mirnih aktivista. Projekat, piše Gardijan, eksplicitno navodi da se bavi proučavanjem nenasilnih aktivista, a u obrazloženju se kaže da su studije o terorizmu sve donedavno zanemarivale da sagledaju ovu kontrolnu grupu (ljude koji su skloni protestima ali koji ne upotrebljavaju oružje).

Taj se projekat zasniva na 14 studija slučajeva koji “podrazumevaju detaljne intervjue sa deset ili više aktivista i militanata iz stranaka i nevladinih organizacija koji su, iako naklonjeni radikalnim principima, odabrali put nenasilja”. Ipak, autor Gardijanovog teksta, dr Nafiz Ahmed, akademik i novinar čija je specijalnost međunarodna bezbednost, nije uspeo da od glavnih istraživača na nekim od pomenutih projekata dobije odgovor na pitanje: zašto bi nenasilne NVO trebalo izjednačiti sa zagovornicima političkog nasilja, i kako to da su “radikalni uzroci”, koje promovišu mirne NVO, počeli da predstavljaju potencijalnu opasnost po nacionalnu bezbednost?

Jedan od odgovora na to pitanje je svakako povezan sa nemirima usled klimatskih promena. U 2013, ‘Minerva’ je finansirala zajednički projekat Univerziteta Merilend i Severozapadne pacifičke nacionalne laboratorije pri američkom Ministarstvu energije, koji razvijaju modele predviđanja događaja u društvima pod uticajem potencijalnih scenarija ekstremnih klimatskih promena.

Pored pomenutih 75 miliona dolara, američki Kongres je, samo za ovu godinu, za Minervu izdvojio ukupan budžet u iznosu od 17.8 miliona dolara.

Univerzitet u Denveru je takođe na svojim stranicama nedavno obavestio da je njihov ’Centar za istraživanje međunarodnih tokova Frederik S. Pardi’ dobio grant od milion dolara za trogodišnje istraživanje “Ozbiljno tretiranje razvoja (ne)ravnoteža: Korišćenje novih pristupa pri merenju i modelovanju nestabilnosti u državama”. Rezultat ove studije treba da bude razvijanje sveobuhvatnijeg i preciznijeg indeksa za merenje i posmatranje potencijalnih konfliktnih stanja u državama u budućnosti. Potreba za takvim indeksom pojavila se pošto su se postojeći indeksi – posebno dizajnirani da signaliziraju iznenadne društveno političke promene kao što su Arapsko proleće ili sadašnja kriza u Ukrajini – pokazali nepreciznim, time limitirajući strateške opcije nacionalne bezbednosti i odbrane SAD. Novi merni instrument trebalo bi da omogući predviđanja iznenadnih društvenih preokreta do 2035. godine, navodi se na sajtu univerziteta u Denveru.

Za Ahmeda je posebno problematično to što ove studije treba da imaju direktnu praktičnu primenu u kontraobaveštajnom radu. Pozivajući se na internu razmenu e-mailova, Ahmed navodi da je jedna od magistarskih disertacija iz 2012. trebalo da pomogne u proizvodnji bržih rezultata u vezi sa delovanjem radikalnih Muslimana, dok se iz jedne druge interne prepiske glavnog istraživača na ovom projektu, prof. Stiva Kormana, saznaje da su zvaničnici Pentagona rekli da je njihov prioritet “razvijanje sposobnosti koje se mogu brzo realizovati” u obliku “modela i alata koji se mogu integrisati sa operacijama”. U tom smislu istraživačima je savetovano da “razmišljaju i vode računa o uobličavanju naučnih rezultata, izveštaja, itd. u praktičnu formu, tako da bi oni [DoD] bili u stanju da jasno uvide njihovu primenu kroz oruđa i pomagala koja se mogu preduzeti na terenu.”

Koju igru igraš?

Mnogi nezavisni naučnici kritikovali su Minervu, videći je kao napor američke vlade da militarizuje društvene nauke i stavi ih u službu rata, piše Ahmed. U tom smislu, on navodi primer Američke asocijacije antropologa (AAA) koja je 2008. pisala američkoj vladi, ističući da “Pentagon nema onu vrstu infrastrukture koja je potrebna za validnu procenu istraživanja iz antropoloških (i drugih društvenih) disciplina”, na način koji uključuje “strog, uravnotežen i objektivan uporedni pregled”, apelujući na to da bi ovakvom vrstom istraživanja pre trebalo da upravlja civilna agencija poput Nacionalne fondacije za nauku (NSF).

Narednog meseca, Ministarstvo odbrane potpisalo je memorandum o razumevanju sa NSF, ali je AAA ponovo uputila upozorenje američkoj vladi, ovoga puta navodeći kako će “zvaničnici Pentagona i dalje imati moć da odlučuju ko će sedeti na ovim panelima”, i da “… ostaje zabrinutost da će u okviru istraživačkih disciplina biti finansirane samo one koje podržavaju Pentagon, i koje ‘idu niz dlaku’ njegovim planovima”. Drugi kritičari programa, uključujući Mrežu zabrinutih antropologa, izrazili su bojazan da će program “obeshrabriti istraživanja u drugim važnim oblastima, i time podriti ulogu univerziteta kao mesta nezavisnog duha, slobodne diskusije i kritike na račun (svakog) vojnog angažmana”.

Profesor Dejvid Prajs, antropolog kulture sa vašingtonskog Univerziteta St. Martin i autor knjige “Naoružavanje antropologije: društvene nauke u službi militarizovane države”, rekao je “Gardijanu” da, “kada biste bacili pogled na pojedinačne segmente mnogih ovakvih projekata, izgledali bi vam nekako sasvim normalno – društvene nauke, tekstualna analiza, istorijska istraživanja, i tako dalje. Međutim, kada se svi ovi ‘tematski parčići’ sastave, dobija se jasnija slika o čemu se tu radi, uz sve rizike koje donose iskrivljavanja nastala prevelikim uprošćavanjem.”

Prajs je prethodno kritikovao i jedan Minervin srodan projekat, ‘Sistemi ljudskog polja’ (Human Terrain Systems, HTS) – Pentagonov sistem dizajniran da stručnjake iz društvenih nauka “ugradi” u vojne operacije na terenu, i koji rutinski podrazumeva treninge bazirane na ovim scenarijima unutar SAD. Prajs, koji se pozvao na pismo jednog bivšeg zaposlenog u NHS, naveo je da je jedna od ovih ‘ratnih igara’ uključivala aktiviste za zaštitu životne sredine koji protestuju protiv zagađenja iz fabrike uglja u Misuriju, od kojih su neki bili pripadnici poznate ekološke NVO Sierra Club. Učesnici su dobili zadatak da “identifikuju one koji su bili ‘rešavaoci problema’ i one koji su bili ‘uzročnici problema’, dok bi ostatak lokalnog stanovništva mogao predstavljati metu informacionih operacija, u cilju izmeštanja njihove “tačke oslonca” ka skupu gledišta i vrednosti ‘željenog krajnjeg stanja’ od strane vojnih stratega.”

Ovakvi programi, zaključuje Ahmed, nadovezuju se i na program masovnog nadzora kojeg sprovodi Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) a koji je delimično motivisan pripremom za slučajeve destabilišućih uticaja, nastalih usled ekstremnih klimatskih, meteoroloških, energetskih i ekonomskih šokova.

Džejms Petras, profesor sociologije na Univerzitetu Bingemton u Njujorku ukazuje na još jednu dimenziju ovih studija: naučnici su uključeni u “proučavanje emocija kojima se potpiruju ili suzbijaju pokreti podstaknuti ideologijom”, uključujući tu i “način na koji se može suprotstaviti ovim pokretima”. To, zaključuje Ahmed, stavlja snage bezbednosti u poziciju odbrane sve nepopularnijeg globalnog sistema koji služi interesima manjine, a na štetu ogromne većine običnih ljudi tj. svih nas – kao potencijalnih terorista.

Priredili: T. Jakobi, M.Lukić  Bif 108&109

Pročitajte i ovo...