Mnogi kineski turisti koji poslednjih godina opsedaju Pariz podstaknuti romantičnim medijskim reportažama i filmovima poput “Amerikanac u Parizu” i “Čudesna sudbina Amelije Pulen” imali su prevelika očekivanja od ovog grada. Oni su prestonicu Francuske zamišljali kao starinski grad ljubaznih i prijateljski nastrojenih žitelja, odnosno elegantnih muškaraca i žena koje mirišu na Šanel 5. Umesto toga naišli su na gužve u metrou, neljubazne konobare i džeparoše koji “obrađuju” uglavnom turiste.
“Kinezi su idealizovali Francusku čitajući njenu literaturu i gledajući filmove o njoj. No, njihove posete ovoj zemlji često završe u suzama i zaklinjanju da se više nikad ovde neće vratiti”, kaže Žan Fransoa Zu, predsednik Kineske asocijacije turističkih agencija specijalizovanih za putovanja u Francusku.
Uprkos tome, ova zemlja nastavlja da privlači oko million kineskih turista svake godine, čime podstiče rast svoje oslabljene ekonomije. Turizam je inače u francuskom BDP-u u 2012. godini učestvovao sa 7,2% a prošle godine su polovinu svih turista činili Kinezi. Sada izgleda da i njihov entuzijazam slabi, bar sudeći prema usporavanju rasta poseta iz najveće azijske zemlje.
Oni uglavnom u Pariz dolaze da kupuju (oko 60% njih) a pre dve godine su trošili 59 evra dnevno na kupovinu proizvoda poznatih evropskih brendova. Zato i jesu meta džeparoša. A kineskim turistima je bezbednost na vrhu liste prioriteta: u 2012. Pariz je bio odlično rangiran na listi turističkih destinacija, dobivši najbolje ocene za razne stvari, od hrane do arhitekture i kulturne ponude. Međutim, pao je na dva polja – na bezbednosti i čistoći. Za kineske turiste ovo su veoma bitne stavke. Kina je zato pre nekoliko meseci ponudila francuskim vlastima slanje svoje policije u Pariz radi pružanja pomoći kineskim turistima međutim dve strane se nisu mogle dogovoriti po čijim zakonima bi postupala kineska policija u Francuskoj. Francuska policija se posle ovoga ipak potrudila da pomogne kineskim turistima, bar savetima kako da se ne dovode u rizične situacije. No, čak i da ne unapredi mnogo svoju turističku ponudu, Pariz će uvek biti atraktivna destinacija.
Šta je pak sa onima koji nemaju svetski poznate spomenike poput Ajfelovog tornja? Njima preostaje da se specijalizuju za neki vid turizma i ulože svu dobru volju u privlačenje gostiju iz inostranstva. Da li bi Srbija mogla da se preorijentiše na poslovni turizam i da privuče veći broj ovih ozbiljnijih i zahtevnijih gostiju možete pročitati u ovom tekstu.
Izvor: Blumberg