Statistika je kao bikini – otkriva sve, a ne pokazuje ništa. U duhu te uzrečice su i najnoviji podaci o uspehu Beograda kao turističke destinacije za poslovne ljude iz Evrope, koje treba uzeti sa određenom dozom rezerve. Iako se po broju kvalitetnih i novoizgrađenih hotela glavni grad Srbije u poslednjih nekoliko godina izdvojio u ovom delu Evrope, njihovi smeštajni kapaciteti su još uvek daleko od popunjenih.
Prema pokazateljima Republičkog zavoda za statistiku prošla godina je bila berićetna što se tiče broja dolazaka stranih turista u Srbiju. Zabeleženo je 1.988.393 noćenja stranaca, odnosno čak za 65,1% više u odnosu na 2005. godinu. Sudeći prema prvim podacima za 2014, u periodu januar-april došlo je do novog povećanja broja stranih gostiju od dva odsto, s tim da je njih čak 52% boravilo u Beogradu. Polako dolazi do otvaranja zemlje prema stranim gostima, ali ova statistika trebalo bi da bude još upečatljivija u poređenju sa nekim zemljama u regionu i činjenicom da je došlo do prave ekspanzije kvalitetnih hotela u prestonici.
„Zvanični podaci kažu da je u Beogradu u prošloj godini došlo do povećanja broja turističkih noćenja za oko 9% zahvaljujući sve uspešnijem poslovnom turizmu. To jeste lepa vest, ali retko ko je sagledava u kontekstu niske osnove sa koje se krenulo i nepopunjenih kapaciteta u domaćim hotelima, ili u svetlu činjenice da je, na primer, u Zagrebu, u našem neposrednom komšiluku, došlo do porasta od 23% u istom periodu“, ističe Georgi Genov, direktor poslovno-strukovnog udruženja Hores. Prema rečima našeg sagovornika, na nivou čitave Srbije procenjuje se da domaći hoteli ostvaruju tek oko trećine svojih smeštajnih kapaciteta, dok je situacija u Beogradu nešto bolja.
Glavni „mamac“ za nove goste, osim luksuznih velikih i „butik“ hotela u Beogradu, predstavlja i sve veće približavanje zemlje EU, kao i najave novih ulaganja. „Strane direktne investicije postale su jedan od najvažnijih faktora ubrzanog ekonomskog razvoja zemalja u tranziciji, kao što je Srbija. Samim tim i takva destinacija postaje zanimljivija poslovnim turistima. Ono što Beograd čini interesantnim je to što on već dugo predstavlja regionalni ekonomski centar, pa se brojne inostrane kompanije odlučuju da u njemu otvore svoja predstavništva. Potencijalnim investitorima Srbija je interesantna i zbog obrazovane, a relativno jeftine radne snage“, objašnjava Aleksandar Vasilijević, generalni menadžer beogradskog Falkensteiner hotela. Vasilijević kaže da se turisti koji su došli iz poslovnih razloga retko zadržavaju duže od dva dana, a ukoliko ipak produže svoj boravak za još koji dan, onda je gastronomija najčešći razlog za takvu odluku. Nažalost, kasnije se oni veoma retko vraćaju u Srbiju kao „obični turisti“. „Evidentno je da ponuda Beograda nije usklađena sa potrebama poslovnih turista. Oni se na destinacijama na kojima borave zadržavaju kraće i tome treba prilagoditi ponudu, jer njima nakon poslovnih obaveza preostane nešto više od dva sata da nešto novo vide i dožive“, kaže Vasilijević.
1,6 beogradska noć
„Strane kompanije prisutne u Srbiji sve češće organizuju poslovne skupove na koje dolaze njihovi zaposleni iz matičnih zemalja. Međutim, oni ne ostaju dugo – veoma precizno, takvi turisti se u proseku zadržavaju u našem glavnom gradu 1,6 noćenja. I upravo u tome leži glavni problem poslovnog turizma: on je aktuelan samo tokom tih par dana i to u periodu od ponedeljka do četvrtka, pa većina prestoničkih hotela za vreme vikenda zjapi prazna“, ističe u razgovoru za „Biznis & Finansije“ Živorad Vasić, direktor hotela Crowne Plaza. Prema njegovim rečima, „poslovne turiste“ hotelijeri pokušavaju da zadrže još koji dan ponudama specijalnih popusta ili vikend-paketa, ali najčešće bezuspešno. Problem u takvom pristupu je što se radi na individualnoj bazi, a ne na grupnom dovođenju turista, napominje Vasić.
Direktor hotela „Crowne Plaza“ smatra da u Beogradu leži neiskorišćen neverovatan turistički potencijal jer država nema sredstava da uloži u njegovu adekvatnu promociju u inostranstvu – kao uostalom, ni čitave zemlje. „U centru Beograda je nikao veliki broj prelepih butik hotela, dok su na Novom Beogradu razmešteni kongresni hoteli koji mogu da prime veliki broj gostiju. Hotelijerstvo u Beogradu je izuzetno mnogo napredovalo za kratko vreme i po ponudi je ubedljivo najjače u regionu, gde ostali glavni gradovi mogu da se pohvale eventualno samo sa jednim poznatim stranim hotelskim brendom. Međutim, infrastruktura turizma i promocija zemlje u inostranstvu ne prate u dovoljnoj meri taj brzi razvoj. Najavljeni ulazak u Evropsku uniju na duži rok dovodiće sve veći broj stranih gostiju, koji će se osećati sigurnim, bezbednim, zadovoljnim i dolaziće sa željom da investiraju“, prognozira Vasić.
S druge strane, zbog nestabilne ekonomske situacije, turizam kao privredna grana sve više ulazi u sivu zonu pa je sve veći broj kafića, restorana i hotela koji u nekom segmentu svog poslovanja rade na crno. Najčešće, radnici nisu zvanično zaposleni ili se ne fakturišu svi računi, a sve je više i neprijavljenih hostela. Sve to utiče i na lošije zvanične podatke o doprinosu turizma domaćem BDP-u. Siva zona mora biti adekvatno regulisana, jer su njene posledice vidljive na ulicama koje predstavljaju obavezne turističke destinacije. „Situacija na aerodromu Nikola Tesla već je bolja nego što je bila pre nekoliko godina – čitav prostor je uređeniji, nema više ni onolikog broja „divljih taksista“ – a to je izuzetno važno jer je u najvećem broju slučajeva to prva slika koju strani posetioci vide u našoj zemlji“, smatra Vasić.
Konkurencija „urazumila“ cene
Zdrava konkurencija je uvek dobar podsticaj, smatra Aleksandar Vasilijević: „Ona nam ne dozvoljava da se opustimo i dodatno nas motiviše da unapređujemo svoje usluge i kapacitete. Međutim, opasnost vreba od povećanja nelojalne konkurencije, poput privatnog apartmanskog smeštaja i hotela koji se pretežno vode kratkoročnim strategijama, što negativno utiče na celokupnu hotelsku industriju. U Beogradu trenutno ima dovoljno, možda i previše hotela. Verujem da će se takav trend nastaviti, a renoviranje Sava centra će veličinom svojih kapaciteta otvoriti prostor čak i za eventualne nove hotele.“
S tom konstatacijom slaže se i njegov kolega iz hotela Crowne Plaza– za masovniji poslovni turizam neophodno je da u Beogradu postoji makar jedan veliki kongresni centar. Ali veliki broj luksuznih hotela posledično je ipak doveo do sve većeg broja noćenja, kao i do obaranja cena smeštaja u ukupnoj ponudi. „Hotelski smeštaj u Beogradu je do pre nekoliko godina bio precenjen u odnosu na region, ali mislim da je povećanje konkurencije dovelo do toga da je tržište na kraju samo regulisalo cenu smeštaja na nivo koji je povoljan i za hotelijere i za goste iz inostranstva“, zaključuje Živorad Vasić.
Agencije postale suvišne
Preko specijalizovanih sajtova kao što je booking.com danas se realizuje čak preko 60% rezervacija u hotelskom smeštaju, pa turističke agencije polako postaju relikt prošlih vremena. One su ostale bitne eventualno samo kao organizatori kongresnog turizma, koji kod nas tek treba da se razvije, kaže Živorad Vasić, direktor hotela Crowne Plaza.
broj 108/109, jul/avgust 2014.