Globalna ekonomija suočava se sa najvećim testom poverenja od evropske dužničke krize jer investitori strahuju da ponestaje ekonomske snage.
Japan i evrozona ponovo pokazuju znake slabosti a tržišta u razvoju, kao što je Kina, previše sporo rastu. Osećaj nesigurnosti povećavaju svakodnevne vesti o ratu na Bliskom istoku, sukobima u Ukrajini, uličnim protestima u Hong Kongu i eventualnom širenju ebole u Dalasu i Evropi.
Pet godina od kada se svetska ekonomija na jedvite jade spasla veliek recesije, centralne banke su praktično iscrpele svoje stimulativne mogućnosti, a privredna aktivnost je sve slabija.
„Globalna ekonomija i tržišta imaju istoriju traumatskih ekonomskih dešavanja“, rekao je Pol Mortimer-Li, glavni ekonomista za Severnu Ameriku u BNP Paribas SA u Njujorku. „Psihološki i fizički oni se nisu u potpunosti oporavili i zabrinuti su oko mogućeg povratka u recesiju.“ Te sumnje su danas vidljive na finansijskim tržištima: evropske akcije pale su osmi dan zaredom, nafta je pala na 80 dolara po barelu, obveznice od Grčke do Španije su pale, dok je dolar ojačao.
Ovonedeljno istraživanje koje je sprovela Bank of America pokazuje da trenutno vlada najveći pesimizam među menadžerima fondova kada su u pitanju izgledi za ekonomski rast i inflaciju u naredne dve godine, te da oni iz opreza povećavaju svoju gotovinu i izbegavaju trgovinu robom.
Najnoviji okidač zabrinutosti je jučerašnja vest da je maloprodaja u SAD pala 0,3 odsto u septembru, a veleprodajne cene neočekivano pale prvi put u godinu dana. Tome treba dodati i razočaravajuće podatke iz drugih krajeva sveta: najslabije poverenje investitora u Nemačkoj u poslednje dve godine, i rekordni pad fabričkih cena u Kini; japanska industrijska proizvodnja pala je za 3,3 odsto u odnosu na godinu pre, a inflacija u Velikoj Britaniji je neočekivano pala na najniži nivo u poslednjih pet godina. Izraelu i Švedskoj praktično preti deflacija. Epicentar brige je evrozona, gde se Mario Dragi bori protiv najniže inflacije (0,3%) u poslednjih pet godina. Brazilu preti recesija, a Kina ima najsporiji rast od 1990.
Među podacima koji su eventualni razlozi za optimizam ističe se najniža stopa nezapsolenosti u SAD u poslednjih šest godina. Džulijan Džesup iz londonskog Capital Economics smatra da je briga ipak preterena, upravo zahvaljujući dvema najvećim ekonomijama na svetu: „Sjedinjene Države imaju robusnu ekonomiju, a Kina se prebacuje na rast koji je lakše održiv, jeftina nafta će pospešiti tražnju a tvorci monetarnih politika i dalje raspolažu podsticajnim merama koje mogu da upotrebe ukoliko bude potrebe“.
Izvor: Bloomberg