Najveći „teret“ u ovom procesu, ali i najveće prednosti, očekuju privredu. Država treba da pomogne proces reformi i dijalog sa privredom započne i pre formalnog otvaranja poglavlja 30. To je zaključak današnje konferencije „Uvod u pretpristupne pregovore u poglavlju 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom“, održane u Aero Klubu u Beogradu. Srpska javnost, eksperti i privednici su imali priliku da se informišu o sadržaju reformi koje predstoje Srbije tokom sledećih nekoliko godina, a koje se tiču pre svega trgovinskih odnosa sa zemljama koje su van EU.
Stupanjem u članstvo Evropske unije, Srbija će morati da se prilagodi trgovinskom okviru EU. To pre svega znači ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju i prihvatanje trgovinskih odnosa koje EU i njene članice imaju sa trećim zemljama. Drugim rečima, Srbija će pre svega će morati da odustane od svojih ugovora o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Azerbejdžan, Turska i druge), kao i od drugih ekonomskih aranžmana, i počeće da trguje sa ovim zemljama pod nešto lošijim uslovima. Ovaj proces međutim donosi stabilnost i predvidljivost pošto će Srbija ući u organizovani trgovinski sistem koji počiva na jasnim pravilima, daće domaćim firmama značajniju zaštitu i bolje pregovaračke pozicije, te će otvoriti treća tržišta na koje Srbija trenutno ima ograničen pristup, kao što su zemlje Centralne i Južne Amerike, Južna Koreja i drugim zemljama, a očekuje se i skoro sklapanje ugovora sa Kanadom, SAD, Japanom, Indijom, zemljama Jugoistočne Azije i drugim. Zato pripreme domaćih kompanija treba da počnu što pre, pošto će upravo one podneti najveći deo tereta promena, ali će i najviše osetiti dobre strane ulaska u EU.
U slučajevima procesa pristupanja drugih država, Poglavlje 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom uglavnom je bilo tretirano kao „tehničko“ i stoga lako za zatvaranje. Međutim, u slučaju Srbije, ovo poglavlje se odnosi i na ekonomske aspekte saradnje sa pojedinim trećim zemljama, među kojima je svakako najznačajnija Rusija.
Važno je takođe istaći da ta redefinicija odnosa koja nas očekuje ne mora nužno biti ni izazovna ni dramatična, ukoliko političari, privrednici i eksperti pokrenu zamajac reformi na vreme, kako bi se zemlja pripremila, a interesi Srbije zaštitili na konstruktivan način.
Kako je rekla Tanja Miščević, glavni pregovarač u pregovorima Srbije sa EU: “Naš cilj u pregovorima mora da bude da se što bolje upoznamo sa Zajedničkom trgovinskom politikom EU, i da shvatimo njene prednosti, što se pre svega ogleda u tranziciji od sistema malobrojnih sporazuma o slobodnoj trgovini koje trenutno imamo, ulazimo u sistem slobodne trgovine sa većinom država i grupacija u svetu. Na to se treba na vreme pripremiti, kako bi smo što bolje iskoristili tu mogućnost.”
Tokom konferencije učesnici su imali priliku da se upoznaju sa sadržinom poglavlja, pripremama koje sprovodi pregovarački tim Srbije, te da čuju više o iskustvima Hrvatske godinu i po dana nakon pristupanja. Sumirajući iskustva Hrvatske u ovom procesu, Tatjana Tomić, voditeljica radne grupe za pripremu pregovora o poglavlju 30 tokom pregovora Hrvatske sa EU je rekla da, „s obzirom da su područja na koje se odnosi poglavlje 30, najvećim dijelom u isključivoj nadležnosti Europske Unije, proces pregovora o poglavlju 30. treba promatrati kao pripremno razdoblje kroz koje je potrebno dobro pripremiti administraciju i privredu na nove uvjete rada i poslovanja koji će nastupiti članstvom Srbije u Europskoj uniji.“
Govoreći o izazovima kroz koje je prošla Hrvatska, Tanja Miščević je navela da “treba da učimo iz iskustva suseda, i Hrvatska je tu veoma dobar primer, pošto se posle ulaska u EU suočila sa većim troškovima koji su otežali izvoz u druge zemlje Zapadnog Balkana. Mi možemo sprečiti ovakav scenario, pregovarajući na vreme prelazne periode i aranžmane koji bi omogućili da lakše prebrodimo tranziciju.”