Finansijski rezultat koji je Narodna banka Srbije zabeležila u 2013. godini posledica je kursnih i cenovnih razlika, što je uglavnom i za sada obračunski. To je rezultat odnosa evro-dolar, pada prinosa na sigurne hartije od vrednosti na svetskom tržištu i pada cene zlata. Međutim, treba imati u vidu da ovi gubici nisu efektivno realizovani, i da je, recimo, zlato količinski ostalo u NBS, a njegova cena se menja, saopštila je Narodna banka Srbije.
U budžetu Srbije za 2014. godinu su bili planirani prihodi od tri milijarde dinara po osnovu uplate dobiti NBS. Prošle godine je NBS uplatila u budžet 2,97 milijardi dinara od dobiti ostvarene u 2012. godini.
I šire posmatrano, navodi s eu saopštenju, centralne banke se u 2013. godini suočavaju sa gubicima po osnovu pada prinosa na sigurne hartije od vrednosti i cene zlata. Na ove uticaje nisu imune ni „jake banke“. Naime, centralna banka Švajcarske je u 2013. godini zabeležila neto gubitak od 9,1 milijardi švajcarskih franaka (10,4 milijarde dolara). Švajcarska centralna banka je zbog gubitaka obustavila isplatu dividendi, kao i uplate u državni budžet i budžete kantona. Njen gubitak, prouzrokovan je padom vrednosti zlatnih rezervi, zlato je 2013. godine pojeftinilo 30 odsto, najbržim tempom od 1981. godine.
Netačne su tvrdnje da je jedini put kada je Narodna banka Srbije ostvarila gubitak bila 2013. godina. Ostvareni rezultati od 2006. do sada pokazuju da je Narodna banka Srbije gubitak ostvarila i 2006. i 2007. godine. Ali je značajna razlika u tome ko je tada stvarno zaradio na promenama kursa i u trgovini hartijama od vrednosti.
Po pravilu, u godinama kada je ostvaren gubitak, realizovano je ili jačanje domaće valute ili su smanjene cene aktive (zlata i hartija od vrednosti) ili su operativni troškovi bili visoki usled potrebe da se vrši sterilizacija likvidnosti usled značajnog priliva kapitala koji je preko povećanja likvidnosti vršio pritisak na povećanje cena.
Podsećamo da Narodna banka Srbije ima zakonsku obavezu da obezbeđuje monetarnu i finansijsku stabilnost u zemlji, što je u 2013. godini uspešno i ostvareno. Zbog opštih ekonomskih okolnosti cena postizanja tih rezultata bila je veća.
Iako Narodna banka Srbije po svojoj osnovnoj funkciji nije profitna ustanova, sve mere koje je NBS preduzimala u prošloj godini imale su za cilj da ostvarimo održiv rezultat uz što manje troškove. Istovremeno, podsećamo i da finansijski rezultat NBS ni na koji način ne predstavlja opterećenje za poreske obveznike u Srbiji.
Ukazujemo i da je u 2013. godini NBS prvi put bila u obavezi da uplati porez na dobit pravnih lica (za nedobitne organizacije), što je takođe uticalo na zabeleženi finansijski rezultat.
Činjenica je i da je monetarna politika u prošloj godini pokrivala nedostajuće mere fiskalne konsolidacije. Smanjenju troškova Narodne banke Srbije u narednom periodu će, po osnovu povećanje otpornosti domaće ekonomije na eksterne šokove, doprineti upravo i realizacija mera fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi.
Uvereni smo da dosadašnji rezultati opravdavaju troškove jer su učinili nepotrebnim izdatke koje bi imali privreda, stanovništvo i država da oni nisu ostvareni.