Evropska centralna banka će početkom iduće godine razmotriti da li je potrebno da dodatno olabavi monetarnu politiku, i podstakne rast evrozone, izjavio je mario Dragi predsednik ECB na današnjoj konferenciji za štampu na kojoj je saopšteno da je prognoza rasta za evrozonu za iduću godinu spuštena sa 1,6% na 1%.
Upravni odbor ECB bio je jednoglasan kada je reč o spremnosti centralne banke da preduzme mere za podsticanje rasta stimulativnim merama monetarne politike, prenosi Rojters. ECB je za sada odlučio da zadrži troškove pozajmljivanja na rekordno niskom nivou.
Upravni odbor će početkom iduće godine odlučiti o visini potrebnog stimulusa ukoliko se pokaže da raste opasnost od niske inflacije, rekao je Dragi, dodajući da su tehničke mere za preduzimanje ovih poteza u toku. Sada se očekuje se da će inflacija u 2015, biti svega 0,7 odsto prema septembarskoj prognozi od 1,1% i vrlo nisko u odnosu na zacrtani cilj ECB od 2%.
„Rizici vezani za ekonomske izglede za eurozonu su smanjeni“, rekao je Dragi novinarima u novom sedištu ECB u Frankfurtu, koji svojom impozantnošću treba da pokaže snagu valute .
Draghi je rekao da će posebna pažnja biti posvećena ceni nafte koja je opala za skoro 40% u drugoj polovini godine. “ Nećemo tolerisati duga odstupanja od stabilnosti cena „, rekao je on.
Rastuću zabrinutost oko ekonomije evrozone ekonomije izrazio je i uticajni potredsednik FED Stenli Fišer, rekavši da bi stimulus kakv je imao SAD bio od pomoći Evropi.
“ Ako ECB kreće u tom pravcu, to će imati pozitivne efekte, “ rekao je Fišer, koji je bio akademski mentor Dragiju na fakultetu.
Dragi se suočava sa velikim političkim preprekama kada je u pitanje preuzimanje ovog koraka, kojem se protivi Nemačka a što je nedavno obelodanila Sabine Lautenschlaeger, nemački član izvršnog odbora ECB. Dragi je tim povodom rekao da ECB ne mora da postigne jednoglasnost oko donošenja mera stimulusa.
Ostale veće centralne banke, uključujući Fed , banke Japana i Banke Engleske , već koriste kvantitativno popuštanje za stimulaciju svojih ekonomija.
Nemačka, najveća ekonomija i najuticajnija članica evrozone strahuje da će stimulus ohrabriti nesmotreno zaduživanje i inflaciju u budućnosti .