UniCreditova analiza kaže da će bankarski sektor u CIE i dalje ostvarivati rast iznad proseka Evropske unije, i da bi smanjivanje zavisnosti zapadnoevropskih banaka od spoljnih izvora finansiranja trebalo da bude pod kontrolom.
Srednjeročno i dugoročno gledano bankarski sektor u CIE i dalje ima potencijal da ostvari prosečan rast poslovnih prihoda i profitabilnosti veći od proseka u EU. U ovom regionu još uvek ima prostora za dalji prodor kapitala. Ovo je jedan od glavnih zaključaka najnovijeg istraživanja o bankarskom sektoru koji je sprovelo UniCreditovo Odeljenje za strateške analize u CIE. Iako se procenjuje da su ukupni krediti u regionu CIE u toku prošle godine zabeležili rast od oko 9%, približivši se krajem 2011. godine iznosu od 1.500 milijardi evra, procenjeni odnos kredita i BDP-a u CIE još uvek je 49%, u poređenju sa 120% u evrozoni. Tržišni potencijal pre svega postoji u oblasti kreditiranja preduzeća i finansiranja nekretnina, što se ne može reći za kreditiranje potrošnje. I dalje su prisutne velike razlike od zemlje do zemlje, a očekuje se da će u periodu od 2011. do 2015. godine Rusija i Turska najviše doprineti rastu kreditnih aktivnosti.
U toku prošle godine kreditna aktivnost u regionu CIE je nastavila da raste, iako nešto sporije nego u 2010. Rast je bio dodatno usporen u drugoj polovini godine zbog dalje nestabilnosti na finansijskim tržištima i brzog pogoršavanja uslova finansiranja. Ovaj kreditni rast predvodio je korporativni sektor koji je ostvario korist od cikličnog oporavka ekonomije u 2010. i u prvoj polovini 2011. godine. „Početkom prošle godine, usled ponovnog poboljšanja likvidnosti i sve većih dokaza da je konkurencija kada je u pitanju prikupljanje depozita (koja je bila veoma izražena u 2010) počela da negativno utiče na profitabilnost banaka, smanjena je fokusiranost na depozite, uz određena usklađivanja“, izjavio je Fabio Mući, direktor UniCreditovog Odeljenja za strateške analize u CIE i Poljskoj. „Međutim, u drugoj polovini 2011. godine banke su opet promenile pravac, jer je likvidnost znatno smanjena zbog krize u evrozoni, a borba za depozite ponovo je postala izražena“. Smanjenje likvidnosti je donekle bilo posledica slabijeg priliva sredstava iz inostranstva, a stanje je u nekim slučajevima bilo dodatno pogoršano restriktivnijim politikama centralnih banaka, u pokušajima da zaustave slabljenje domaćih valuta.
Uprkos očiglednom pogoršanju uslova finansiranja u drugoj polovini prošle godine i pritiscima na strani prihoda, rezultati bankarskog sektora su poboljšani kada je u pitanju niz parametara. Posebno je značajno da je kvalitet kredita stabilizovan zahvaljujući oporavku kreditiranja i unapređenju makroekonomskih uslova. „Prosečno učešće loših plasmana u regionu nije se povećalo od kraja 2010. godine, a na kraju prošle godine je iznosilo 14%,“ kaže Mući. „U većini zemalja CIE udeo loših plasmana dostigao je vrhunac ili se do sredine 2011. godine stabilizovao. Poboljšanja kvaliteta imovine takođe su jasno vidljiva u smanjenju troškova rizika, što se pokazalo pozitivnim za profitabilnost banaka kako u 2010, tako i u prvoj polovini 2011. godine.“ Nivoi rezervisanja smanjeni su u svim zemljama osim u Kazahstanu, a najviše u Baltičkim zemljama, Rusiji, Bosni i Hercegovini, Mađarskoj i Ukrajini. U skladu sa tim, prosečan udeo rezervisanja u ukupnim kreditima banaka gotovo je prepolovljen u 2011. u odnosu na 2010. godinu.
U narednom periodu rast kreditiranja bi trebalo da bude usporen u poređenju sa periodom pre krize, ali će i dalje biti malo iznad 10%. Očekuje se da će u novonastalim uslovima takođe preovladati uravnoteženija struktura finansiranja, naročito u zemljama sa manjkom sredstava za finansiranje.