Na panelu „Ekonomije za 21 vek” diskutovalo se o modelima prevazilaženja postojeće globalne krize, koja je višeslojna, sa akcentom na ekonomske modele koji mogu dati adekvatne odgovore na pitanje “Kako i na koji način dalje”.
Posebno mesto u novim modelima ekonomskih teorija koje treba da odgovore na postavljena pitanja biće Bihejvioralna ekonomija. To je ona ekonomija koja će se više baviti ljudskom prirodom, navikama, sklonostima, očekivanjima.
U nedavnim analizama švajcarskih eksperata konstatovano je da se “prilikom pokušaja razvoja poslova širom Istočne Evrope, Afrike i Azije, milijarde eura gube usled nepoznavanja lokalne kulture, tradicije, istorije i mentaliteta”.
Takav je i slučaj jednog poslovnog čoveka iz Engleske, koji je po dolasku u Srbiju u neformalnom razgovoru sa predstavnicima lokalne vlasti iz Vrnjačke Banje izjavio (pored ostalog) kako je “NATO bombardovanje prošlo, i da to treba lepo sve zaboraviti i ići dalje”. Na ovu opasku reagovao je jedan od prisutnih upozorivši gospodina iz Engleske “da to ne ponovi ni slučajno pred potencijalnim budućim zaposlenima kako mu se ne bi dogodilo nešto jako ružno”. Obzirom da pomenuti gospodin nije poslušao savete konsultanata iz Srbije, ispostavilo se da je vrlo brzo morao da spakuje kofere i da se vrati u London neobavljenog posla.
Psihološki momenat, istorija i pogotovo mentalitet ljudi na određenom području nekada i presudno utiču na uspešni razvoj poslovanja, rečeno je na panelu Ekonomskog foruma u Davosu.
Pitanju o ulozi politike u budućoj Bihejvioralnoj ekonomskoj teoriji i praksi biće ubuduće dato više prostora, a ne kao sada, kada se političari pojavljuju samo u trenucima kriza. I tokom kriza je uloga političkih vatrogasaca obično samo “ekvilibrijum” između aktera krize i naroda koji traži hino gašenje vatre. U novim, tzv Bihejvioralnim teorijama ekonomije, koje polaze sa stanovišta da je ljudska priroda iracionalna, posebno mesto imaće političke odluke koje treba donositi u zadatim momentima, kako bi praksa što bolje potvrdila ovaj tip ekonomskih teorija.
Poseban fenomen na koji je ukazano u Davosu je “postojanje kapitala na globalnom nivou”, koga u praksi svi “sakrivaju” i horski ponavljaju kako “para nema”.
Jedan od kalauza koji bi sefove u kojima se ovaj sveži kapital danas nalazi mogao da otključa i stavi u preko potrebne privredne tokove, jeste redefinisanje kamatnih stopa koje su do sada uglavnom korišćene kao mere pritiska a sa ciljem sprečavanja pojave inflacije ili deflacije. Kako god bilo standardni modeli po kojima se ‘u igru’ ubacivao faktor kamatnih stopa pokazali su se totalno neefikasnima.
Učesnici panela su se složili da će proći neko izvesno vreme dok se ponovo prostudiraju modeli kako i kada koristiti koji vid kamatnih stopa, jer je ceo problem daleko kompleksniji nego što se u prvom momentu činilo.
Do sada su kamatne stope više upotrebljavane kao instrument političkog pritiska bez dovoljnog razumevanja svih mogućih posledica njihove primene. Tako su zajmodavci i učesnici tržišne utakmice u slučaju Grčke upali u zamku koja se potom reflektovala kao strahovita kriza dovoljno jaka da razdrma i kompletnu evrozonu.
Kako god da bude, ekonomisti će i dalje morati da postavljaju prava pitanja, a do njih mogu doći u permanentnom dijalogu sa poslovnom zajednicom i predstvnicima lokalne sredine.
Zoran Vitorović,
Davos