Evropska komisija i službe za nadzor finansijskog tržišta upozoravaju na opasnosti koje svetskoj privredi prete od takozvanih „banaka iz senke“ i traže njihovu bolju kontrolu. Ovo su banke koje se osim svojih standardnih delatnosti bave upravljenjm imovinom, trgovinom vrednosnim papirima ili finansijskim praćenjem preuzimanja firmi.
Kako piše Dojče velenovi i složeni finansijski proizvodi su i doveli do finansijske krize, zato što dugo nisu bili nadzirani. Naime, izmeštanje rizičnih i gotovo kockarskih akctivnosti u finansijskom svetu u „banke iz senke“ nije naišlo na reakciju službi za nadzor. Ove nove banke poprimale su razne nazive poput investiciona društva ili hedž fondovi. Možda je razlog tome što je granica između poslovnih banaka i banaka iz senki teško vidljiva – čak i velike stabilne banke osnivale su ovakve podružnice pre krize kako bi izbegle knjiženje rizičnih angažmana.
Ono što je specifično za banke iz senke je da se ne moraju držati strogih propisa koji važe za obične banke, te kontrolori nemaju uvid u njihovo poslovanje. Ovo je veoma neobično s obzirom na činjenicu da manipulišu ogromnim količinama novca, po proceniFinancial Stability Boarda u septembru 2011. su imale obim poslovanja od 60 biliona dolara. Njihovo poslovanje činiviše od četvrtine ukupnih svetskih finansijskih transakcija.
S obzirom da su pravila za obične banke pooštrena od početka krize, sve veći broj „finansijskih kockara“ beži u banke iz senke. Da bi se uveo nadzor njihovog poslovanja trebalo bi postići konsenzus i saradnju između međunarodnih nadzornih tela, s obzirom na to da ih ima svuda, a posebno na perifernim tržištima koja imaju manju kontrolu.