Investicioni bankari su često mladići koji ne umeju da obuzdaju višak testosterona, zato bi trebalo uneti malo racionalnosti u finansijski sistem uvođenjem u ovaj posao žena ili starijih muškaraca, pišu švajcarske novine Tages-Anzeiger.
Globalna kriza se možda može pripisati prevelikoj želji za brzom zaradom, mačizmu investicionih bankara i brutalnom takmičenju ko će zaraditi brže i više. Ovaj članak nastavlja se na priču Grega Smita koji nije više mogao da izdrži u Goldman Sachsu zbog „otrovne i destruktivne atmosfere“.
Tu piše da je Vol Strit postao glamurozno mesto, a posao u ovom kraju popularisali su i filmovi, gde su bankari i investitori prikazani kao manično samouvereni, kompetetivni mačo muškarci i uglavnom mladi i ambiciozni. Tamo se radilo nehumano, u veoma dugačkim smenama, ali uprkos tome ovaj posao je bio popularan. Sada slava Vol Strita bledi.Najbolji diplomci koji bi nekada jurili na vrata najvećih banaka, sada razmišljaju o alternativama. Sam Greg Smith kaže u svom pismu da uslovi rada i mentalitet okruženja odbijaju najbolje kandidate za posao.
Investiciono bankarstvo se sve manje vodi racionalnošću, a sve više testosteronom, rekao je Joan Coates, nekadašnji trgovac za Deutsche Bank i Goldman Sachs. On misli da višak testosterona može dovesti do ličnog uspeha, ali u kolektivu ne proizvodi ništa drugo nego preteranu agresivnost, opasno precenjivanje samoga sebe i konačno ponašanje po zakonu krda. Zato ovaj bivši „volstritovac“savetuje banke da promene politiku zapošljavanja – na tim mestima potrebno je više žena i starijih muškaraca. Ovo bi smanjilo količinu prekovremenog rada, dramu i, možda najvažnije, nagon za visokorizičnim potezima. Mešavina adrenalina, sulude potrebe za dokazivanjem pojedinaca na ključnim mjestima i, na kraju, pohlepe, pokazala se kobnom za previše ljudi, pa i za čitave nacije.