Naš nekadašnji kolumnista, Tim Džuda, piše za Blumberg da su 6. maja na Balkanu održani istorijski izbori, posle kojih je Srbijamesto najproblematičnije zemlje regionaustupila Grčkoj.
On se poziva na Bizmarkovu izjavu da će sledeći rat u Evropi početi „zbog neke glupe stvari sa Balkana“ i konstatuje da je nemački bivši kancelar bio u pravu, bar što se tiče Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Ovo će se za nekoliko godina, piše Tim Džuda, govoriti i za mogući nestanak evropske valute. Samo što ovaj put u pitanju neće biti rat, a Srbija neće biti glavni krivac.
Srpski izbori 6. maja bili su prekretnica jer su se birači u najvećoj meri odlučili za proevropski orijentisane kandidate. Ultranacionalistička Srpska radikalna stranka, piše on, nije prošla cenzus a partije koje vide Srbiju u EU već su najavile formiranje koallicije. Međutim, podseća Džuda, lideri jakih stranaka u Srbiji imaju burnu prošlost – Tomislav Nikolić je bio član SRS-a, a Ivica Dačić devedesetih SPS-a. Osim toga, Srbiju koči problem Kosova i velike nezaposlenosti, koja je veća nego u Grčkoj.
Međutim, dok ekstremne partije napuštaju srpski parlament, u grčki će ući neonacisti. Na izborima u Grčkoj veoma dobro su prošle partije koje su protiv EU i mera štednje. Sve češći nemiri u ovoj zemlji pokazuju da je ona glavni uzrok destabilizacije regiona.
Ovaj problem nije samo ekonomske prirode. Grčka pogoršava odnose sa Turskom, i njihovo nadmetanje za energetske resurse u istočnom Mediteranu može da naraste. „Vratimo se 13 godina unazad“, predlaže Džuda i objašnjava da je Beograd tada bio bombardovan i to samo četiri godine posle okončanja rata u Bosni u kom je Srbija učestvovala. Isto kao i za vreme Balkanskih ratova, dve članice NATO-a, Turska i Grčka, bile su na suprotstavljenim stranama.
I dok se sada sve zemlje koje su ratovale devedesetih približavaju Uniji, Grčka se od nje udaljava i ide u suprotnom smeru – na Balkan. To ilustruju i ekonomski podaci, grčke banke su dosta investirale u ovom regionu. Međutim i mentalitet Grka se balkanizovao, što pokazuje dugogodišnji sukob sa Makedonijom oko imena ove zemlje. Za vreme jugoslovenskih ratova oni su se solidarisali sa svojom „pravoslavnom braćom“ Srbima i ratovali protiv bosanskih muslimana, na koje gledaju kao i na Turke.
Da se Grčka razlikuje od najrazvijenijih evropskih zemalja nije novina. Ona je 1981. protiv volje Evropske komisije ali za potrebe hladnoratovske politike primljena u EU, kojoj, mnogi misle, nije dorasla. Da su Grčkoj tada postavljeni tako strogi uslovi za kandidaturu kao što su današnjim balkanskim zemljama, ona bi sada bila odgovornija.