Grci zbog straha od napuštanja evrozone povlače novac iz banaka koje su do sada slabo kapitalizovane bile i odsečene od svih ECB-ovih kreditnih linija. Međutim Evropska centralana banka je, ispostavilo se, upumpala još 100 milijardi evraGrčkoj centralnoj banci. Ovo ipak ne rešava pravi problem i evropski zvaničnici sve ozbiljnije upozoravaju da grčki finansijski sistem mora da se reformiše.
Ove „zombi banke“ održavaju se u životu pomoću Hitne novčane pomoći, programa spasavanja koji vodi čelnik Grčke centralne banke Džordž Provopulos, koji za svaku pomoć mora da dobije odobrenje, piše Špigl.
Za sada mu to polazi za rukom, svake nedelje se iznosi pomoći bankama podižu, međutim rukovodioci Centralne banke su u moralnoj dilemi – da li da smanje količinu novca kojim pomažu bankama? To bi izazvalo kolaps, Grčka bi ostala bez novca, narod više ne bi imao dovoljno keša za plaćanje.
Cela zemlja sada zavisi od pomoći ECB-a, kod koga je već previše zadužena. Najskoriji paket pomoći iznosio je 50 milijardi evra i namenjen je bio dokapitalizaciji finansijskog sektora. Međutim u Grčkoj čak nisu razjašnjena ni pravila po kojima banke treba da postupaju. Ranije je važilo da privatne banke treba oko 10 odsto dokapitalizacije da obezbede od privatnih investitora ili rizikuju da budu nacionalizovane. Međutim, teško je naći investitore tako da se ovo pravilo izgleda zaobilazi, a izborni cirkus skrenuo je pažnju javnosti sa ovog problema na nove izbore.
ECB je sve nervoznija po pitanju Grčke, a ako bi prestala da joj pomaže, iz Moody’s-a kažu da bi grčke banke postale nesolventne i da bi Grci opet morali da traže pomoć. Već sada su u panici jer građani na bankomatima masovno podižu novac i banke beleže da su podigli već trećinu svojih depozita.
Evropljani međutim misle da je večito upumpavanje novca u grčke banke beznadežno. Belgijski guverner centralne banke Luk Koen upozorio je da sva pomoć grčkim bankama mora biti zaustavljena jer su one praktično u bankrotstvu.