Počeo je samit od koga su svi prestali da očekuju magično rešenje krize u evrozoni. Ispostavilo je da je obećanje francuskog predsednika o kroćenju Nemačke u nametanju strogih mera štednje i paktu o rastu bilo prazno – sporazumeće se oni oko pakta ali on neće imati veliku težinu. Nemačka kancelarka i dalje misli da periferne ekonomije treba naučiti disciplini i upozorava da Nemačka ne može sama da spašava evrozonu.
Fransoa Oland je pre toga vodećim liderima Evrope predložioosnivanje „Pakta za privredni rast Evrope“ koji bi imao 120 milijardi evra za stimulisanje ekonomije. Od tada se sreo sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, italijanskim premijerom Mariom Montijem i njegovim španskim kolegom Marianom Rahojem i već posle tog sastanka suma se popela na 130 milijardi evra. Sada se čeka da on bude odobren na samitu.
Međutim, kako Špigl piše, ovaj pakt ne sadrži ništa novo – on je način da se francuski predsednik pravda svojim glasačima za izborna obećanja. „To je staro vino u novim bocama“, kaže Danijel Gros, direktor Centra za evropske političke studije, koji ne očekuje nikakve efekte od ovog pakta.
U međuvremenu Merkelova nije promenila mišljenje – odbacila je ideju o zajedničkim obveznicama. U svojoj izjavi za donji dom nemačkog parlamenta saopštila je da neće popustiti pred međunarodnim pritiskom po pitanju obveznica i oštro kritikovala plan za čvršću integraciju članica evrozone. „Mislim da će se na samitu i ovaj put previše pričati o raznim idejama i mogućim rešenjima a premalo o strukturalnim merama za rešavanje evrokrize“, rekla je ona.
Kancelarka je napomenula i da nemačka ekonomska moć ima svoje granice i da njena sposobnost spašavanja ostalih ne sme biti precenjivana.