Mešoviti brakovi su dugo bili smatrani važnim indikatorima socijalne integracije emigranata. Eurostat je kombinatorikom dva istraživanja na ovu temu došao do podatka da je od 2008. do 2010. u Evropi od svakih 12 brakova jedan bio mešoviti. Mešovitim parom se ovde smatra onaj u kome je jedan suprižnik po rođenju državljanin jedne zemlje a drugi je državljanstvo stekao ili pre ili brakom.
Brojke se razlikuju od zemlje do zemlje. U Švajcarskoj i Letoniji je na primer svaki peti brak mešovit, dok ih u Rumuniji gotovo nema. Zemlje koje su tradicionalna utočišta emigrnata imaju veću stopu mešovitih brakova.
Statistika pokazuje da su veće šanse da će neko ko nije rođeni državljanin određene zemlje biti u braku sa strancem nego osoba koja živi u zemlji rođenja. Veće su šanse za emigrante da stupe u brak sa svojim sunarodnikom tamo gde su veće i zajednice njihovih sunarodnika. U većini zemalja je veći broj ženskih osoba – strankinja koje su u mešovitim brakovima.
Međutim, nije isti odnos svih naroda prema braku. U nekim zemljama parovi sve češće žive u vanbračnim zajednicama, i oni ne podležu ovoj statistici.