Evropa mora da izgradi dugoročni okvir za sprovođenje fisklane i federalne unije, a Grčka će možda i tada morati da okrene leđa evru, smatra Harold Džejms, profesor sa Univerziteta Prinston.
Evropski lideri su poslednje dve godine smišljali i sprovodili u delo niz kratkoročnih mera, čime su samo odlagali neizbežno“, smatra profesor Džejms. Jučerašnji rezultati parlamentarnih izbora u Grčkoj pokazali su da većina Grka ipak želi da ostane u evrozoni. U mnogobrojnim anketama Grci su pokazali da ne žele da se odreknu evra i pribegnu novoj valuti. „Oni smatraju da im evro pomaže i da bi posledice izlaska iz evrozone po njih bile katastrofalne, što je, barem u kratkoročnom smislu, tačno“, kaže Džejms.
Međutim, ovaj ugledni profesor kao jedan od glavnih problema navodi nedostatak tržišne kompetetivnosti u pojedinim zemljama, zbog čega se dešava da npr. Grci uvoze paradajz iz Holandije, uprkos mnogo boljim uslovima za njegovo gajenje. Po njemu, upravo će zbog problema sa konkurentnošću Grčka možda ipak izaći iz evrozone. „Moguće je da će se evropski lideri u nekom trenutku odlučivati i za opciju privremenog „izbacivanja“ iz evrozone pojedinih zemalja, kako bi se u njima izbalansirala kompeticija na lokalnom nivou“, predlaže Džejms.