U švajcarskom ski centru Davos počelo je redovno godišnje zasedanje Svetskog Ekonomskog Foruma pod naslovom “Velika transformacija – iznalaženje novih modela”. Ukupno učestvuje više od 2600 predstavnika političko -finansijske svetske „elite”. Tu su 19 od 20 ministara Grupe 20, svi ministri finansija Grupe 8, 18 šefova najvažnijih svetskih centralnih banaka kao i vodeći evropski „dvojac” Mer(kel)-(sar)Kozi.
Rekordan broj učesnika ovogodišnjeg WEF-a ukazuje da su teme o kojima će se u Davosu diskutovati – presudne za dalji opstanak globalne ekonomije. U medijima se nedavno diskutovalo samo o jednom aspektu globalnih ekonomko-socijalnih problema, a to je „da li je izlaz iz krize povećanje štednje ili povećanje potrošnje”. Da su problemi daleko dublji ukazao je osnivač WEF-a prof. Klus Švab rekavši:
„U protekle tri godine svet je zahvatila politička, ekonomska i kriza finansijskog menadžmenta. Propustili smo da reagujemo na prve znakove fundamentalnih, globalnih, promena. Konvencionalni modeli odlučivanja su de fakto zastareli i ne mogu da ponude rešenja za kompleksnost problema sa kojima se suočavamo.
Hitno treba formulisati najmanje 4 modela kako bi globalno uspeli da odgovorimo na novonastale promene. Prvi model je vezan za pomeranje centra odlučivanja, ne samo na geostrateškom planu sa Severa na Jug ili Zapada na Istok, već i unutar država. Moramo da uključimo u procese odlučivanja i sve one snage u društvu koje zovemo „nedržavne”. Integracija svih faktora, koji imaju uticaj (od državnih instrumenata do nedržavnih) omogućila bi stabilniji i sigurniji razvoj država.
Drugi model treba da notornu činjenicu (koja kaže da danas svi mi živimo u multikulturnom, multietničkom i multireligioznom svetu) ukomponuje u nacionalne i individualne identitete. Države, ali i globalna zajednica, će lakše i brže ostvariti sveukupan progres ukoliko budemo više isticali činjenicu da ‘mi svi jesmo različiti ali i međuzavisni i povezani’”.
Treći model je vezan za socijalne posledice globalizacije i uticaj novih tehnologija.
Četvrti model je vezan za kreiranje radnih mesta. Globalni ekonomski rast je veoma spor, produktivnost još uvek beleži substancijani progres, ali nam svima nezaposlenost vrtoglavo raste. Ključ da se olakša postojeća katastrofalna situacija je da se omogući mladim ljudima da svojim sposobnotima kreiraju sopstvena radna mesta: moramo hitno preći sa logike od koncepta beleženja nezaposlenosti ka konceptu razvoja mikro-preduzetništva mladih pre svega!”
Uspeh bilo kojeg budućeg nacionalnog ili poslovnog modela za konkuretnost u globalnoj ekonomiji manje će biti zasnovana na kapitalu a daleko više na talentu. Ovu transformaciju ja nazivam pomeranje od kapitalizma ka ‘talentizmu’”, zaključuje prof Klaus Švab, osnivač WEF-a.
„Drugim rečima, 21. vek je vek znanja i inovacija, a kompletno društvo mora, htelo-ne htelo, tome da se prilagodi. Stare modele moraju zameniti novi.“
Ono što je javnosti malo poznato jeste da je redovna godišnja skupština WEF-a samo jedan od segmenata rada ove međunarodne, globalne, „think-thank” institucije. Davosov WEF je „čvorište” rada brojnih „radnih grupa i procesa”. Tako se jednom godišnje održava Skupština, a tokom godine realizuju se dogovoreni programi.
Takva jedna radna grupa koja funkcioniše u okviru WEF-a (a o kojoj se i medijski jako malo zna) je Grupa za globalne probleme – GIG. Nju čine predsednici 11 najvažnijih međunarodnih organizacija (poput MMF, Svetske banke, Svetske trgovačke organizacije…) a savetnik prof. Klausa Švaba u GiG je Gordon Braun. Zaključci i preporuke GiG potom se na sastancima sa predstavnicima nacionalnih vlada prenose u konkretne nacionalne, regionalne ili međudržavne procese i akcije.
Možda najvažniji aspekt o kojem se puno govorilo u pripremi ovogodišnjeg WEF-a je dat u kontekstu da „države danas sve više odlučuju i deluju sa pozicija nacionalnih interesa a sve manje u kontektu globalnih procesa”. Jedan od razloga za ovakvo ponašanje državnih administracija prof. Švab vidi i u globanom nedostatku „političara vizionara”; njih danas gotovo da nema na svetskoj političkoj pozornici. Ne čudi onda, kažu posmatrači što su umesto intenzivnijeg razvoja regionalnih supranacionalnih struktura danas opet na delu usko nacionalni, državni projekti, a države same po sebi postojeće probleme na globalnom nivou ne mogu rešiti.
Ovogodišnji WEF otovrila je nemačka kancelarka Angela Merkel, ističući orjentaciju Evropske Unije prema rešavanju finansijske krize „preko pojačanih mera štednje i ulaganja u inovacije”. Uporedo sa tim primetan je izostanak predstavnika američkih intitucija. Izuzev ministra finansija, Amerikanci su na ovogdišnjem WEF-u predstavljeni na nižem nivou. Da li je to potvrda pojačanih razmimoilaženja Amerike i EU u pogledu rešavanja pre svega globalnih finansijskih muka i teskoba?
Kinezi i Azija su prisutni ali i dalje sa primetno naglašenim „budističkim stvom”. Tu su, aktivno učestvuju u radu, ali manje ističu svoje koncepcije i rešenja, kao da čekaju šta će se dogoditi na liniji Vašington-Brisel.
Kako izaći iz aktuelne političke, ekonomske i finansijske krize? Globalna transformacija je uveliko počela, a hoće li se „moćnici sveta” konačno i dogovoriti o načinima prevazilaženja problema pitanje je na koje se očekuje odgovor u naredna 4 dana ovde u Davosu.
Zoran Vitorović,
Davos