Posle dve godine štednje, rast je u Evropi odjednom ponovno u modi. Preokret je usledio nakon poziva novog francuskog predsednika, Fransoa Olanda, da se usvoje mere za podsticaj rasta ekonomije. No, planirani „pakt rasta“ EU će verovatno biti premali da dosegne do zemalja južne Evrope koje su u krizi, piše Špigl.
Čak i pre pobede Olanda rast je bio na dnevnom redu Veća ministara u Briselu a sada se popeo gotovo na njegov vrh. Predsednik Evropskog veća Herman Van Rompej je pozvao predstavnike 27 zemalja EU da na posebnom samitu zakazanom za 23. maj razmotre pitanje rasta. Plan je da se na sledećem redovnom samitu EU krajem juna usvoji “pakt za rast”.
Na prvi pogled ovo izgleda kao temeljna promena. Posle dve godine oštrih mera štednje usmerenih na suzbijanje evropske dužničke krize, EU izgleda potpuno menja smer. Razočaravajući ekonomski podaci u južnoj Europi i rezultati grčkih izbora, gde su birači izrazili svoju ljutnju prema većini političkih stranaka, očito su doveli do novog promišljanja o lečenju krize. Evropski čelnici su došli do saznanja da strogost, čini se, samo pogoršava situaciju. Sada je vreme za ulaganje.
‘Lažna debata’
No, da li je sve zaista tako kako deluje na prvi pogled? Evropska komisija upozorava zemlje da se od fiskalne discipline ne može tek tako odustati. „Rasprava o konsolidaciji u odnosu na rast je lažna debata“, rekao je Oli Ren tvrdeći da Evropa treba oboje. To mišljenje dele mnogi evropski lideri.
Čini se da će sadašnja disciplina biti “dopunjena” osnivanjem “pakta za rast”. Izgleda da on neće biti izrazito ambiciozan: evropski čelnici žele da daju stimulans privredi ali bez stvaranja prevelikog pritiska na svoje budžete. Finansiranje investicija kroz veliko zaduživanje je i dalje tabu. Dodatni transferi sa bogatog severa na osiromašeni jug se čine malo verovatnim. Ukratko, pitanje je da li Evropa sebi može da priušti rast.
Ipak, i dalje postoji nekoliko mogućih strategija kojima bi Evropa mogla nastaviti da podstiče rast:
1. Moguće je relaksirati ciljeve štendje. Tri zemlje – Holandija, Španija i Francuska – trebalo bi da smanje svoje deficite na 3 odsto svog BDP do 2013. godine, kako bi se zadovoljio kriterijum o stabilnosti evrozone, ali to je malo verovatno i pretpostavka je da će se ići na produženje roka. Fiskalni pakt nudi puno prostora za manevrisanje, rekao je Ren ove nedelje. No popuštanje u ciljevima štednje otvara pitanje teško održivog balansa. Domaća potražnja bi mogla oživeti, ali bi dotična zemlja mogla uskoro uvtrditi da raste pritisak na nju na finansijskim tržištima, i vrši pritisak na rast prinosa njenih državnih obveznica.
2. Jeftin novac od Evropske centralne banke (ECB). Evropska centralna banka mogla bi smanjiti kamatne stope naniže, koje bi stimulisale potražnju. Ali to nije mera o kojoj bi predstavnici EU mogli da se dogovaraju jer je ECB nezavisna institucija.
3. Strukturne reforme. Ovo je omiljena preporuka Evropske komisije za podsticanje evropskog privrednog rasta već decenijama. Ideja je da liberalizacija tržišta rada, povećanje starosne granice za penzionere i smanjenje barijera za trgvinu povećavaju konkurentost i podstiču privredni rast. Postoji samo jedan problem s takvim reformama: one ne pomažu puno u kratkom roku. Čak i nemački plan „Agenda 2010“ o reformi tržišta rada koji je uveden u vreme bivšeg kancelara Gerharda Šredera pokazao je rezultate tek posle niza godina.
4.EU investicije mogle bi imati različite forme.
Strukturni fondovi. Ovog januara 27 EU lidera izjavilo je na tom samitu da razmatra mogućnost korišćenja novca Evropskog strukturnog fonda (čiji bi cilj bio smanjivanje regionalnih razlika) koji nije iskorišćen za dodatno stimulisanje privrede. Od 350 mlrd evra u sedmogodišnjem budžetu ostalo je neiskorišćeno 80 milijardi koje bi bile namenjen za pomoć struturno zaostalijim regionima.
EIB: Evropska investiciona banka (EIB), investiciono krilo EU, moralo bi biti opskrbljeno dodatnim kapitalom. Povećanje kapitala banke za 10 milijardi evra podiglo bi kreditnu sposobnost banke za 60 milijardi evra. Nemačka vlada više se ne protivi povećanju kapitala EIB.
Obveznice. Prošle godine Evropska komisija već je predložila da EIB podrži privatno finansirane infrastrukturne projekte kroz garancije ili kredite. To bi smanjilo kamatne stope za poduzeća uključena u te projekte, a time ih i podstaklo da ulažu. Ubrizgavanje 200 miliona evra iz evropskih fondova moglo bi u kreiranju četiri milijarde evra ulaganja, tvrdi predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso. Nekoliko zemalja članica EU, uključujući Nemačku, međutim blokiraju predlog projekta „obveznica“, sumnjajući da je to uvod u kretanje ka obveznicama – kontroverznom predlogu da evropske zemlje zajednički izdaju dužničke hartije od vrednosti.
Sa svojim predlozima za podsticanje rasta, Evropska komisija je u više navrata naišla na otpor nemačke vlade u poslednjih nekoliko meseci. Sada, međutim, ima novu nadu. Predsednik Komisije Baroso je rekao da je bio vrlo zadovoljan time što raste senzibilitet među državama članicama za podsticanje rasta. Sve oči su trenutno uprte u francuskog predsednika. Na samitu EU 23. maja Oland bi želeo da iznese svoju viziju “pakta rasta” evropskim partnerima. Ako taj samit bude sledio tradiciju prethodnih, mogao bi se očekivati čak i zajednički nemačko-francuski predlog.
Ali Evropljani ne bi trebalo da se prerano nadaju. Limitirana sredstva EU koja su trenutno predmet rasprave nisu dovoljna da bi ekonomije južne Evrope dobile značajan podsticaj. To ne bi bilo prvi pakt za rast koji je bio najavljen sa mnogo fanfara u Briselu, a da je zatim izvetrio. Lisabonska strategija 2000 trebalo je na primer da transformiše stari kontinent u najkonkurentniji region u svetu u roku od 10 godina. Umesto toga, Evropa se našla u mnogo manje zavidnoj poziciji u 2010. kao primarni uzrok za ekonomski brigu u svetu.