Erste Banka je predstavila rezultate istraživanja o štednim navikama u Srbiji, koji pokazuju da više od polovine građana ušteđevinu čuva kući, odnosno „po slamaricama“. Dve trećine ispitanih misli da je štednja važna, a veći broj njih je sa nastupajućom krizom i sve oprezniji po pitanju trošenja novca – 73 odsto anketiranih dva puta razmisli pre nego što potroši svaki dinar. Međutim, iako je tek svaka sedma osoba zadovoljna svojom finansijskom situacijom, prosečna mesečna suma koju štediše ostave po strani je oko 4.800 dinara. Ova banka je predstavila i novi, jednostavan vid štednje – Kusur štednju, pri kom i cenu robe koju kupujete karticom možete da zaokružite a da kusur odlazi direktno u štednju.
Više od polovine ispitanika, njih 55 odsto, bez obzira da li koriste i neki od štednih proizvoda, ušteđevinu čuva i „po slamaricama“. Štedne proizvode koristi 42 odsto. Jedna četvrtina građana se izjasnila da ne štedi.
Ispitivanje je pokazalo da je prosečna mesečna ušteđevina u Srbiji 4.777 RSD, dok 40 odsto građana štedi između 2.000 i 6.000 RSD na mesečnom nivou. Pretpostavku da se građani ne osećaju lagodno sa sumom novca koju su u stanju da odvoje sa strane potvrđuju i brojke – oko 65 odsto građana izrazilo je nezadovoljstvo zbog toga.
Muškarci i žene podjednako, u približno 80 odsto slučajeva, navode da štede „za crne dane“ ili vanredne okolnosti, dok je odvajanje novca za dopunu penzije u budućnosti ili zdravstvenog osiguranja relativno retko, naročito među mlađima od 30 godina. Štediše uglavnom odvajaju novac kada god nešto „pretekne“, oko 70 odsto njih, dok malo manje od polovine tvrdi da novac štedi samo kada na umu ima konkretnu stvar na koju će ga potrošiti.
Najveća briga koju stanovnici Srbije imaju u vezi sa štednjom tiče se makroekonomskih faktora – čak 65 odsto njih brine zbog mogućeg slabljenja valute, opadanja kupovne moći ili visoke inflacije. Sledi bojazan da uskoro više neće biti u stanju da odvajaju za štednju sa 56 odsto.
Ispitanici generalno nisu pokazali zainteresovanost za investiranje novca. O toj mogućnosti neutralno ili negativno se izjasnilo 81 odsto njih, navodeći preveliki rizik i nedostatak sigurnosti i poverenja kao glavne razloge za svoj stav. Tek svaka sedma osoba zadovoljna je svojom finansijskom situacijom.
Osim rezultata istraživanja Erste banka je javnosti predstavila i četiri svoja nova štedna proizvoda, od kojih posebnu pažnju privlači najjednostavniji – Kusur štednja. Ovaj novitet na našem tržištu oslanja se na ustaljenu naviku da se kusur pri svakoj kupovini ostavlja sa strane, samo što će se to sada činiti elektronski. Naime, pri svakom plaćanju karticom klijenti će moći da iznos zaokruže, na način koji su sami unapred odabrali, i da razlika odlazi na njihov štedni račun. Umesto u džepu, kusur će se gomilati na štednom računu. Štedni račun je isti kao i do sada, može biti sa ili bez oročenja, dinarski ili devizni. Klijenti će moći da biraju sve parametre. Proizvod će moći da koriste i postojeći i novi korisnici Erste kartica. Osim da se iznos zaokružuje, u ponudi će biti i opcija da se na štednju prebacuje određeni procenat od transakcije.