Prošlog meseca jeEnrike Šen,emigrant iz Barselone, rasprodao sve katalonske zastave, za šta može da zahvali sve jačim povicima Katalonaca za nezavisnošću. On je pre 20 godina došao u Španiju iz Šangaja i, iako mu separatizam Katalonije donosi profit, tvrdi da je uvek bolje biti deo jedne velike zemlje „jer je to kao da imaš veliku porodicu koja uvek može da ti pomogne“. Katalonija ima najviše emigranata od svih španskih regija te je novinar Njujork Tajmsa istaživao da li ovo ima veze sa jačinom njene ekonomije.
Emigranti poput g. Šena pomogli su Kataloniji da izgradi ekonomsku snagu koja vuče celu Španiju napred, zasnovanu na različitosti kultura i načina poslovanja Muslimana, Sika, Kineza i mnogih drugih naroda.
Katalonija se priprema za referendum o otcepljenju 25. novembra na kojem od 7.5 miliona stanovnika 1.5 milion neće moći da glasa zato što nema špansko državljanstvo. Međutim oni su vredni, oni drže prodavnice i rade u fabrikama, i tako pomažu da katalonski obrt na dobrima i uslugama bude 260 milijardi dolara – veći nego što imaju mnoge članice EU.
Katalonski gradić Badalona ilustruje ekonomske i socijalne izazove sa kojima se Katalonija suočava – on ima „tvrdog konzervativca“ za gradonačelnika koji je obećavao strožiju kontrolu imigracije, jer Rumune i slične narode smatra sitnim kriminalcima. On, Garsija Albiol, je inače član vladajuće španske partije premijera Rahoja i protiv je otcepljenja Katalonije. Toliko je protiv emigranata da na sve načine pokušava da ih primora da se vrate odakle su došli, pa je nedavno neuspešno pokušao da blokira otvaranje nekoliko džamija u Badaloni.
Njegovim naporima otvoreno se podsmeva Abdelkrim Latifi I Buzalem iz asocijacije za Islamske nauke i arapski jezik u Badaloni. Buzalem misli da sve velike političke partije imaju određeni strah od Muslimana „ali bar drugi političari razgovaraju sa nama i ne smatraju da samo donosimo probleme“. On smatra da bi svi emigranti trebalo da imaju mogućnost izjašnjavanja na referendumu, jer dosta doprinose razvoju Katalonije.
Pre Drugog svetskog rata Katalonija je imala 2,9 miliona stanovnika, ali se posle njega ovaj broj udvostručio dolaskom stanovnika siromašnijih regija. Otac g. Albiola je na primer došao iz Andaluzije. Međutim, devedesetih su masovno počeli da dolaze i prekomorski emigranti. Oni sada dele sudbinu Španaca – kada je pukao građevinski mehur i oni su ostali bez poslova. Sada ih neuspešno traže.
Nisu svi od njih međutim oduševljeni razvojem situacije – najveću podršku separatističkom pokretu daju Siki koji je poistovećuju sa njihovom borbom kod kuće. Veliki deo, 13.000 od ukupni 21.000 Sika u Španiji, je baš u Kataloniji. Ostali, poput Enrikea Šena, misle da im je bolje u jednoj velikoj i moćnoj državi, možda baš i zato što ne znaju šta ih očekuje u novoj.