Tim Džuda za Blumberg upoređuje separatističke težnje u EU i u Jugoslaviji pre njenog raspada. Kriza bi, misli on, sada mogla ojačati separatizam, što već vidimo na primeru Katalonije.
Džuda piše da posle nezavisnosti Katalonije možemo videti i razjedinjavanje Belgije, ali i Velike Britanije. Situacija u Evropi sve više liči na onu na Balkanu pre 20 godina – EU se deli na sever i na zapad ali podele postoje i u njenim državama članicama. Isto kao što Katalonci više ne žele da finansiraju lenje Špance iz Andaluzije, tako i Nemci gaje sve veći otpor prema pomaganju Grčkoj.
Ova situacija nama je od ranije poznata – nakon smrti Josipa Broza Tita Slovenija i Hrvatska finansirale su manje razvijene delove države dok je bilo novca, ali su se sa krizom stvari dramatično promenile.
I tada su, kao i sada, bujali nacionalizam i desničarske ideologije. Sadašnje teorije o „Evropi sa više brzina“ mogu se uporediti sa ondašnjim konceptom „asimetrične federacije“, a ni komunističko rukovodstvo tadašnje SFRJ, krajnje birokratizovano, nije bilo izabrano na izborima, kao ni današnja vlast EU.
Na osnovu proučavanja prošlosti, možemo zaključiti šta čeka Evropljane ako sebi budu dozvolili balkanizaciju. Šta danas imaju nekadašnje članice SFRJ?
Nekada je Jugoslavija bila važna evropska zemlja a danas su sedam malih država, uključujući i našu, društveno i kulturno u pozadini svih svetskih događanja, a njihov broj stanovnika u stalnom je padu. Njihov uticaj u svetu je slab i zato moraju poštovati pravila koja im nameću drugi, a posebno EU. Zato ovaj novinar misli da bi balkanizacija Evrope bila tragedija.