Frančesko Figari, ekonomski stručnjak sa univerziteta Insubria i Essex predstavio je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu svoje istraživanje o pozicijama i različitim strategijama socijalne zaštite u zemljama EU od početka finansijske krize.
U protekle četiri godine nije primećena jasna korelacija između pada nacionalnog BDP i smanjenja prihoda domaćinstava, što znači da su različite države unutar EU uspostavljale različite metode socijalne zaštite u vremenima krize. U celini uzev, do najvećeg pada prihoda domaćinstava došlo je u Italiji, dok su skandinavske zemlje zabeležile i porast prosečnih porodičnih primanja, uprkos blagom padu BDP, što znači da su ove države uložile više u lična primanja podstičući njihovu veću potrošnju.
„Od početka krize posmatrali smo dva vida borbe protiv krize na državnom nivou. Jedan je podrazumevao automatsko uključivanje zaštitinih mehanizama koji su već inkorporirani u državno zakonodavstvo, a drugi uvođenje naknadnih oštrih mera štednje i fiskalnih promene. Zemlje iz prvog primera su za sada bolje prošle, a drugi podrazumeva uspeh na kratkoročnom planu, dok ćemo dugoročno dejstvo tek sagledati. Takođe su uočene i velike razlike u njihovo delovanju na socijalna davanja, a pogotovo na porodice onih osoba koje su ostale nezapsolene od početka finansijske krize“, objašnjava Frančesko Figari, koji je u organizaciji Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) i Friedrich-Ebert-Stiftung Belgrade (FES) održao predavanje na beogradskom Ekonomskom fakultetu.
Prema Figarijevim rečima, dugoročni efekti krize će najozbiljnije do sada testirati različite modele socijalne pomoći primenjivane u Evropi. Poredeći različite statističke podatke, on je došao do zaključka da britanski model najbolje funkcioniše na kratkoročnom planu, u prvih nekoliko meseci pošto neki član porodice ostane bez posla. Međutim, on ima velike nedostatke pošto ne obuhvata socijalnu pomoć na duži rok, pa su novo-nezapsoleni u Velikoj Britaniji u najvećoj opasnosti da se približe granici siromaštva, čak 44%. Među najbolje sisteme socijalne zaštite spadaju Belgijski i Holandski. Iako su na prvi pogled u ovim zemljama oporezivani delovi ličnih prihoda i ostvarene pomoći veliki, oni su izbalansirani na takav način da pružaju adekvatnu zaštitu na duže vreme, pa čak i ostavljaju mogućnost rezerve. Od svih zemalja EU, Francuska odvaja najveći udeo nacionalnog BDP na socijalnu zaštitu.