Procena je da se u Evropi siva ekonomija kreće u okviru 2,1 biliona evra. To je značajan podatak jer u nekim zemljama kao npr. Švajcarskoj i Austriji na nju otpada 8% bruto domaćeg proizvoda dok je više od 30% u nekim centralne i istočne Evrope, navodi se u najnovijoj studiji o sivoj ekonomiji kompanije Visa. Procena je da je veličina ovog „drugog“ tržišta gotovo 22 milijarde dolara u Mađarskoj, što odgovara 23,5% BDP-a zemlje.
Iako je tačan obim sive ekonomije teško utvrditi, veruje se da je oko EUR 2,1 biliona u Evropi. U Nemačkoj i Francuskoj, siva ekonomija je otprilike jedna osmina zvaničnog BDP-a, ali u manje razvijenim istočnoevropskim zemljama, kao što su Bugarska, Hrvatska, Litvanija i Estonija, to je 30% ili više, navodi se u studiji kompanije Visa pod nazivom „Sive ekonomije u Evropi, 2010.“
Na Nemačku, Italiju i Francusku otpada za oko polovine sive ekonomije u Evropi. U istočnoj Evropi siva ekonomija je mnogo veća u odnosu na državnu privredu nego što je u Zapadnoj Evropi. Na primer, Turska, od zvaničnog BDP-a od 441 milijardi evra u 2009, ima „nezvanično“ oko 127 EUR milijarde evra u sivoj zoni.
U studiji se navodi da se siva ekonomija može se podeliti u dva dela: Rad na crno, na koga se odnosi oko dve trećine sive ekonomije i to najviše u građevinarstvu, poljoprivredi i uslugama (čišćenje, čuvanje dece, brige o starima i podučavanje). Preostala trećina dolazi iz nedovoljnog izveštavanja tj. nezdavanja računa, koji se javlja pre svega kod malih prodavnica i barova, koji prijavljuju samo deo svojih prihoda da bi se izbegla poreska opterećenja.
Prema nedavnoj studiji Fridriha Šnajdera, doktora nauka, profesora ekonomije i predsednika Odeljenja za ekonomiju u „Johannes Kepler“ Univerziteta u Lincu, u razvijenim ekonomijama Evrope, kao što je Nemačka, 30 do 35% stanovništva je preuzelo drugi, pa čak i treći posao koji ne prijavljuje poreskim vlastima, što košta zemlju milijarde evra godišnje.
Nalazi pokazuju da se „većina zemalja fokusira pre svega na suzbijanje neprijavljenog rada i stvaranje kredibilnog zakonskog okvira.“ Ostale mere se fokusiraju na utaju poreza koji se ne računa kao siva ekonomija, ali se delom na nju odnosi.
U studiji se ističe da je „gotovina možda najvažniji omogućilac sive ekonomije, jer je jednostavana za korišćenje i teško joj je ući u trag“, i zaključuje da su elektronski sistemi plaćanja teži za primenu u sivoj ekonomiji, jer daju dokumentaciju o transakcijama.
Dalje se ističe da izgleda da postoji snažna korelacija između rasprostranjenosti elektronskog plaćanja u zemlji i njene sive ekonomije. „Zemlje sa visokim nivoom korišćenja elektronskog plaćanja, kao što su Velika Britanija i Holandija, imaju manje sive ekonomije od onih sa minimalnim nivoima elektronskog plaćanja, kao što su Bugarska i Rumunija.“ Profesor Šnajder je otkrio da povećanje elektronskog plaćanja za 10% može da dovede do pada sive ekonomije do 5%.