Biznis i finansije #80, septembar 2011.
Deloitte: TOP 500 kompanija u Centralnoj Evropi
U listu TOP 500 kompanija iz Centralne Evrope ušlo je jedanaest firmi iz Srbije, jedna manje u odnosu na prošlu godinu. Domaće kompanije koje su se po prvi put našle na listi su Victoria Group koja je zauzela 461. mesto i Tarkett na 498. mestu. Slovenija je najzastupljenija zemlja iz Adrija regiona, sa 18 kompanija na listi, dok Hrvatska ove godine ima četrnaest predstavnika, dva manje nego pre godinu dana.
PERISKOP
8 Kraj monopola velikih rejting agencija: Pali idoli
Američki Kongres trenutno razmatra donošenje mera koje bi trebalo da smanje samostalnost rejting agencija, a Senat predlaže uvođenje veće konkurencije u ovu oblast. U Evropi se najavljuje osnivanje rejting agencije čiji rad bi finansirali kupci a ne izdavači hartija od vrednosti, dok se Bazelom III utvrđuje se striktna kontrola ponašanja agencija. Svi ovi, a i mnogi drugi potezi nagoveštavaju da je došao kraj razdoblja u kojem su tri najveće rejting agencije imale potpunu moć i držale monopol na tržištu procene rizika hartija od vrednosti.
12 Italija: najveća glavobolja evrozone: Vatrogasna parada
Najnoviji paket štednje za saniranje italijanskih finansija već u startu ima veliku manu: treba da ga usvoji i sprovede politička elita koja ima dugu tradiciju najvećeg parazita domaće ekonomije u kojoj, prema izveštaju finansijske policije, ukupan iznos „nepoštenja“ teži čak 560 milijardi evra! S polovinom te sume cela bi zemlja ponovo mogla da stane na čvrste noge
15 PwC: Svet 2050 (3) Istorija uzvraća udarac
Povratak dominacije Kine i Indije koje imaju mnogo veći broj stanovnika predstavlja povratak na istorijsku normu pre Industrijske revolucije s kraja 18. i početka 19. veka koja je uslovila pomeranje težišta ekonomske moći ka zemljama zapadne Evrope i SAD.
BIZNIS
16 Kineska ulaganja u Evropi: Sudbina iz kolačića sreće
Kina je od 2005. do juna ove godine širom sveta investirala blizu 263 milijarde dolara. Samo u članice Evropske unije, Norvešku i Švajcarsku otišlo je oko 35 milijardi a još nešto manje od 9 milijardi dolara uloženo je u Rusku federaciju. U ove „evropske cifre“, pri tom, nije uračunata kupovina obvezica problematičnih članica evrozone, ali je poznato da je Kina kupila portugalske i španske obveznice za 1,1 milijardu odnosno 400 miliona dolara, a da je za otkup dela grčkog duga dobila na dugoročno korišćenje luku Pirej. Brojni analitičari se slažu da, ukoliko nekome i ne treba prijateljstvo sa Kinom, verovatno će mu ipak zatrebati – novac.
20 Poslovni paketi mobilnih operatera: Tri za groš
U tranzicionim i kriznim vremenima poslovni korisnici, javna preduzeća i vladine institucije za mobilne operatere predstavljaju izvor nevelikih, ali stabilnih prihoda. Potreba za štednjom dovela je do velikog rasta data saobraćaja, jer korisnici sve češće koriste internet na mobilnom telefonu ili laptopu, da bi učinili efikasnijim svoje poslovanje. Imajući u vidu popularnosti Blackberry rešenja u domenu e-government usluga, naročito zbog bezbednosti i kontrole informacija, poslovni segment korisnika doživeće velike promene, smatra Stojan Vatreš analitičar telekomunikacionog i digitalnog tržišta u regionu.
FINANSIJE
22 Rebalans budžeta: Makaze i čiode
Kad vlada Srbije izađe sa nacrtom budžeta za 2012. godinu biće jasno koliko je podlegla pritisku predizborne kampanje, a koliko uspela da pokaže spremnost da se pred talasom nove svetske krize, pred investitorima legitimiše čvrstom budžetskom politikom i poštovanjem zakona o budžetskom sistemu. Predlog rebalansa ovogodišnjeg budžeta nagoveštava neke od odgovora.
24 Investiranje u Srbiji: Malo para, malo mogućnosti
Nove velike turbulencije na svetskim tržištima kapitala, ponovo su u središte pažnje javnosti stavili konzervativne vidove ulaganja poput valuta najsigurnijih zemalja, te najređih plemenitih metala. Da li su ovakvi vidovi investiranja (i ne samo oni) dostupni domaćim građanima, i nije li lepeza investicionih mogućnosti isuviše skromna za ekonomiju koja više od deset godina pretenduje na uspostavljanje prefiksa „tržišna“?
26 Islamsko bankarstvo: Nebeska udica
Islamsko bankarstvo postaje sve interesantnije kao alternativna mogućnost ulaganja na tržištu čija se vrednost trenutno procenjuje na oko bilion dolara. Praksa pokazuje da i ono ima svoja ograničenja, pa i špekulante kojima pozivanje na verske kodekse služi za kršenje moralnih.
TEMAT
31 Deloitte TOP 500/2011: Nafta, struja i hrana
U listu TOP 500 kompanija iz Centralne Evrope ušlo je jedanaest firmi iz Srbije, jedna manje u odnosu na prošlu godinu. Domaće kompanije koje su se po prvi put našle na listi su Victoria Group koja je zauzela 461. mesto i Tarkett na 498. mestu. Slovenija je najzastupljenija zemlja iz Adrija regiona, sa 18 kompanija na listi, dok Hrvatska ove godine ima četrnaest predstavnika, dva manje nego pre godinu dana.
32 Banke i osiguranja: Usporen oporavak
U uslovima relativno visokog nivoa premije rizika zemlje, tokom 2011. godine zabeležen je rast kamatnih stopa i slabljenje kursa dinara na novčanom tržištu Srbije. Rast kreditne aktivnosti pravnih lica u javnom sektoru, privredi, finansijskim institucijama i neprofitnim organizacijama je evidentan, dok je kreditna aktivnost stanovništva zabeležila pad.
34 Sektor proizvodnje: Izlazak iz krize će potrajati
Da bi i dalje bile konkurentne, zemlje Zapadnog Balkana moraju odgovoriti na sledeća tri ključna izazova: donošenje jasnijih propisa, fleksibilnost u prilagođavanju zahtevima investitora i ulaganje u ljudske resurse. Najveći od njih je, ipak, ovaj poslednji, budući da u nekim granama procenat autsorsovanog osoblja dostiže i 60 odsto.
36 Sektor robe široke potrošnje: Promena strukture potrošnje
U narednom periodu u Srbiji se predviđa rast cena osnovnih životnih namirnica i energenata i stagnacija kupovne moći. Kompanije koje su primarno usmerene na proizvodnju i prodaju hrane i pića verovatno će imati nešto bolju budućnost od ostalih proizvođača i trgovaca, za koje će i dalje jedno od najbitnijih pitanja biti održavanje likvidnosti. Promene u vlasništvu Delta Maxi-ja i širenje maloprodajnih lanaca Mecator i IDEA obeležilo je početak godine.
38 Energetika i resursi: Regulisane cene obaraju dobit
Iako trenutno ne postoji želja i interes na strani Vlade Republike Srbije da se uđe u privatizaciju Srbijagasa ili nekih njegovih segmenata, među investitorima postoji jasan interes za ovu kompaniju, posebno imajući u vidu mogućnost izgradnje gasovoda Južni tok
INTERVJU
68 Dr Jože Mencinger, šef katedre za pravno-ekonomske nauke na ljubljanskom Pravnom fakultetu: Čeka nas mnogo mršavih godina
Poznati slovenački ekonomista smatra da su koreni tamošnje krize postavljeni 2005. godine, kada je napušten dotadašnji model tranzicije, malih promjena i rasta, koji se može financirati vlastitom štednjom, a ne prodajom imovine, očekuje dugotrajnu stagnaciju u većini evropskih zemalja pa i Sloveniji, i, iako smatra da ga nepravedno optužuju za evroskepticizam, strahuje od raspada EU koja po mnogo čemu podseća na bivšu SFRJ.
SKENER
72 Ugovor sa fudbalom: Pod pritiskom
Konstantan stres na poslu, ubistvena monotonija, kontinuirano kršenje radnih prava. Mnogo ljudi stavilo bi znak jednakosti između svoje situacije i ovog spiska, ali malo ko od sportskih fanova bi pretpostavio da je ovo priča o životu manjih i više poznatih fudbalera. Jedan od njih, Žan-Mark Bosman je izašao kao pobednik iz sudskih okršaja sa Fudbalskim savezom Belgije, svojim klubom i UEFA, izborivši za sebe ali i za ostale fudbalere slobodne transfere posle okončanja ugovora sa određenim klubom. To ipak ne znači da su danas fudbaleri slobodni i nezavisni, što pokazuju i neki tragični događaji iz prakse.
74 Kako štede evropske države: Udar na toalete i flaširanu vodu
U češkom parlamentu čuju se pritužbe da kupovina jeftinijeg toalet papira koji je „kao šmirgla“ nije pravi način da se ostvare neophodne uštede u javnom sektoru. Ovo je jedan od detalja kako se državne administracije bore sa zahtevima sve nezadovoljnijih građana da sa njima podele teret krize i započnu sa rigoroznijim merama štednje i u sopstvenom dvorištu.
IT
76 Istraživački potencijali Srbije u ICT: U raskoraku
Uspešnost domaćih projekata informativnih i komunikacionih tehnologija (ICT) u okviru evropskog naučnog programa FP7 je, uprkos žestokoj konkurenciji, iznad evropskog proseka. Ipak, taj pokazatelj pre svega govori o sposobnostima pojedinaca a ne o podsticajnom okruženju koje stvara država, i koja za podršku ovakvim projektima izdvaja svega 10% od njihove vrednosti, a za razvoj istraživačke infrastrukture u oblasti ICT tek 0,005% BDP.
78 Digitalna valuta, bitcoin: Sam svoj majstor
Već dve godine na Internetu se koristi valuta čiju proizvodnju, promet i vrednost ne kontrolišu ni države ni banke, ali je u žižu javnosti dospela tek kada se zbog pokušaja hakovanja najveće menjačnice za njegovu razmenu u junu desio digitalni „crni petak“. Od tada rasprave o mogućim koristima i šteti od upotrebe nove monete ne prestaju.
NAUKA
80 Nuklearna energija: Od svitanja do sumraka
Nakon tragedije u Fukušimi ne postavlja se samo pitanje da li je zatvaranje nukleraki neminovno već i da li nauka i ekonomija mogu da dobiju trku sa vremenom u nadomeštanju nedostajuće energije. Nemački energetski zaokret nije sa oduševljenjem dočekan u Briselu, naprotiv, Evropska komisija sumnja da će Nemačka uspešno ostvariti svoje planove za razvoj alternativnih energetskih izvora a već su se pojavile računice da će „prenagljena nemačka odluka o napuštanju nuklerane energije“ potrošače u EU koštati skoro 40 milijardi evra.
KOKTEL
82 Strip u Srbiji: Više od posla, manje od industrije
Pre četiri godine izgledalo je kao da je domaća strip scena počela da se budi iz višegodišnjeg sna. Pojavili su se neki novi izdavači, a sa njima i veliki broj luksuznih i kiosk izdanja, mladi talenti sa svojim kvalitetnim radovima, veterani koji su se ponovo aktivirali, ali i predstavnici stranih izdavačkih kuća koji su umeli da prepoznaju umetnički potencijal. Iako su tiraži i dalje bili mali, publika se polako povećavala i svi su se ponadali dolasku novog „zlatnog doba“ srpskog stripa. A onda je kriza ponovo pokucala na vrata i u vazduhu je ostalo da lebdi pitanje da li je u međuvremenu zamajac dovoljno pokrenut…
86 Plesne predstave: Ko to tamo igra?
Kritičari i igrači se slažu u jednom – višemilionskom Beogradu nedostaje više plesnih predstava i više mesta na kojima publika može da uživa u klasičnom i savremenom baletu. Za sada ima zapaženih inicijativa. Neke finansira grad a druge su rezultat rada mladih entuzijasta koji imaju energije da pokrenu stvari. Snažan marketing čini plesnu ponudu vidljivom pa publika postaje svesna da na “daskama koje život znače” može uspešno da postoji i teatar pokreta.
88 Kit Ričards: kurs poslovanja: Ne mogu da odustanem
Nedavno izašla autobiografija Kita Ričardsa pod nazivom „Life” je svojevrsna mapa probijanja od dna do vrha u kojoj gitarista “Roling Stonsa” detaljno opisuje svoja iskustva u “matematici novca”, i zašto i dalje nastupa iako je odavno stekao i slavu i novac.
KOMUNIKACIJE
90 Javne ličnosti i kriza: Bez reči
Globalnom osećanju da je izlaz iz krize ka prosperitetu u rukama proviđenja a ne građana i njihovih elita doprinosi i „nestašica” mislećih ljudi od integriteta, suverenih u analizi, poznatih i uticajnih ličnosti koje je vlast tolerisala, zazirala od njih, a ponekad i slušala. Potonuli su, između ostalog, i pod pritiskom korporativne moći koja kooptira i nameće svoje teme i ciljeve. Njihovo novo pribežište – uključujući tu i vrhunske ekonomiste i nobelovce je na – Internetu.
92 Firmiranje firmi: Ime izdaje
Da bi se 106.651 privrednih društava i 221.338 preduzetnika identifikovali ali i razlikovali u pravnom i privrednom sistemu, svi ti entiteti moraju imati različite nazive. Da li je nestašica imena dovoljan razlog da neko svoju firmu nazove „Bumbarius Elite“, kineski restoran „Due Fratelli“, a bakalnicu „Tašta i zet“? Dobro ime nije garant uspeha, ali loše jeste promašena investicija, tvrde psiholozi, ekonomisti i marketinški stručnjaci.
VREMEPLOV
96 Preteče modernih tehnologija: Diverzijom do napretka
Pre punog procvata kapitalizma inovatori su cesto bili pojedinci izvan zanatlijskih esnafa, poput vojnih inženjera, a neretko i talentovani amateri koji su u prakticnim izumima videli šansu za licno bogacenje i bekstvo iz sopstvene klase. Podrivajuci esnafski monopol nad znanjem, „diverzantski“ razvoj tehnoloških inovacija razarao je kastinske podele u privredi, a potom i u društvu.
OTISAK MESECA
98 Sloboda od straha
Od četiri slobode – slobode govora, slobode veroisposvesti, slobode od nemaštine i slobode od straha – koje je 1941. proklamovao američki predsednik Ruzvelt a Kongres usvojio, poslednje dve su danas izgleda ugroženije nego ikad. Amerika je ustanovila i nagradu koja se zove „Freedom from Fear“. Ali je postala i najveći svetski proizvođač i tržište straha. Straha od gubitka posla, od gubitka imetka, padanja u nemaštinu i konačno horora svih vrsta, od filmovanog do duboko usađenog u dušu građana. Amerika je uspela da podari čovečanstvu „slobode od…“ ali je unela i strah u najveći deo razvijenog sveta, što je zajedno sa njom sticao dobrobit, koju sada gubi.
