Nova publikacija OECD-a, „Kako život?“ (How’s Life?), predstavljena u utorak u Parizu pruža sveobuhvatnu sliku o tome šta čini živote ljudi u 40 zemalja širom sveta. U izveštaju se ocenjuje 11 specifičnih aspekata života – od prihoda, radnih mesta i stanovanja, do zdravstva, obrazovanja i životne sredine – kao deo tekućih napora OECD da osmisle nove mere za procenu dobrobiti koje prevazilaze bruto domaći proizvod (BDP).
Generalni sekretar OECD, Angel Guria pokrenuo je „How’s Life?“ tokom međunarodne konferencije OECD obeležavajući dvogodišnjicu izveštaja „Stiglitz-Sen-Fitoussi“ o merenju ekonomskih rezultata i društvenog napretka. Kao orijentir ovaj izveštaj uzima druge parametre zaključujući da sami podaci o BDP ne govore dovoljno o kvalitetu života.
„Mnogi se pitaju da li je još uvek mudro govoriti o dobrobiti fokusirajući se samo na ekonomski rast koji potreban da se naše zemlje izbave iz ove krize“, rekao je gospodin Guria. „Čvrsto verujem da danas, više nego pre dve godine, moramo uzeti u obzir širu sliku u našoj politici, jer ‘rast, kao i obično’ pristup jednostavno nije dovoljan. U trenutnom teškom političkom kontekstu to je od izuzetnog značaja za definisanje srži ciljeva pored nivoa prihoda, kao što je poboljšanje blagostanja naših građana, njihovih mogućnosti i očuvanja naše društvene i prirodne sredine.“
Publikacija „Kako život?“ je skup detalja širokog spektara elemenata koji čine dobar život. Dok su prihodi i rast je glavni pokazatelji, postoje i drugi faktori koji znače još više. Dobrobit je suštinski povezana sa dobrim zdravljem, čistom životnom sredinom, jakim osećajem zajedništva i građanskog angažovanja, kuće u dobrom stanju i sigurnim susedstvom.
„Kako život?“ je deo OECD Better Life Incijative i indeksa pokrenutog u maju 2011. godine, posle decenije rada na ovoj temi i takođe prvi pokušaj da se na jednom mestu prikupe mere koje su međunarodno uporedive i u skladu su sa preporukama iz izveštaja „Stiglitz-Sen-Fitoussi“. U najnovijem broju Biznisa i Finansija objavljujemo opširan tekst o ovoj inicijativi i prvo računanje Better Life Indeksa za Srbiju.
Vlade treba da osiguraju da većina ljudi ima koristi od ovih faktora, i da se bore protiv nejednakosti i siromaštva koje ostaju velika prepreka velikom delu populacije. Publikacija ističe, međutim, da visok rast društvenog proizvoda ne garantuje sam po sebi dobar život. Ljudi u najbogatijim zemljama nisu nužno najsrećniji, naročito kada pate od niskog nivoa društvenog kontakta, poverenja u druge ili niskog nivoa lične bezbednosti.
Između ostalog u izveštaju se može naći:
Imati posao je suštinski element blagostanja. Dobar posao obezeđuje dobru zaradu, ali je i oblik ličnog identiteta i mogućnosti za društvene odnose. Uopšteno govoreći, stope zaposlenosti u zemljama OECD su relativno niske u južnim delovima Evrope i visoke u nordijskim zemljama i Švajcarskoj. Dugoročna stopa nezaposlenosti je praktično nula u Koreji, Meksiku i Norveškoj, dok je skoro tri puta manja od proseka OECD u Estoniji, Slovačkoj i Španiji. Japanski i australijski radnici najverovatnije će raditi dodatno, dok bi ostali radije puno radno vreme. Čileanci i Poljaci imaju najveći broj privremenih ugovora. Stanovnici Luksemburga imaju najveće prosečne bruto godišnje zarade (zajedno sa Amerikancima), kao i najjaču percepciju sigurnosti posla u Evropi, dok Česi, Slovenci, Poljaci i Mađari imaju najveći strah od gubitka posla. Prosečna dugoročna stopa nezaposlenosti je visoka među ženama i mladima, a jaz u visini plata naglo raste u mnogim zemljama.
Južnoafrikanci i Korejci provode najviše vremena u svakodnevnom druženju na i van posla, dok se Irci, Danci i Šveđani najkraće druže. Vreme u provedeno u prevozu je ključni element za ravnotežu poslovnog i privatnog života i važna je mera dobrobiti i blagostanja. Manje od 30% evropskih radnika je zadovoljno svojim radom i životnom ravnotežom. Nedostatak vremena je posebno izraženo kod za zaposlenih majki, a dobrobit dece je pod snažnim uticajem sposobnosti oba roditelja da rade i provode dovoljno vremena sa njima.
Ljudi na Novom Zelandu i u Portugalu su najdruštveniji od svih anketiranih sa više od 75% najmanje jednog društvenog kontakta sa prijateljima ili porodicom u toku nedelje, dok ljudi u Poljskoj, Francuskoj i Mađarskoj imaju najniži nivo društvene interakcije. Dok druženje očigledno usrećuje ljude, oni koji se najviše druže i imaju širu podršku društva takođe imaju i tendenciju da budu u boljem zdravlju, da žive duže i imaju veće šanse da budu zaposleni.
Veoma malo Finaca, Šveđana i Danaca se žali na zelene površine u svojim zemljama, dok je više od trećine nezadovoljno pristupom zelenim površinama u Italiji i Turskoj. Pristup zelenim površinama i zdrava sredina su osnovni pokretači kvaliteta života.
Norvežani, Finci i Danci su najviše politički aktivni. Više od 60 odsto kaže da su kontaktirali političare, potpisali peticiju, radili u grupama za pritisak ili protestvovali u proteklih godinu dana, dok su Turci, Portugalci i Rusi prijavili najniži nivoa aktivizma. Građansko angažovanja omogućuje ljudima da doprinesu funkcionalnosti svojih društava.