Tri godine posle propasti Limana, finansijsko tržište potresa nova bura. Rastući dug razvijenih privreda i previše neodgovorenih pitanja o budućem modelu evrozone povećali su nesigurnost na tržištima.„Na prvi pogled, trenutna situacija u CIE bi mogla da izgleda slično periodu posle propasti Limana jer kanali prelivanja ostaju isti – potencijalan kolaps svetske tražnje i naglo zaustavljanje ili čak i suprotan smer tokova kapitala. Dakle, ukoliko evrozona naglo uspori, region centralne i istočne Evrope neće izbeći proširenje krize. Međutim, postoje tri razloga zašto bi CIE trebalo da ovaj put prođe mnogo bolje (u odnosu na evrozonu) nego u periodu posle propasti Limana: mnogo niži nivoi javnog duga, poboljšana fiskalna konsolidacija i skresani deficiti bilansa tekućih transakcija“,kaže Juraj Kotian, jedan od direktora istraživačkog tima za CIE u Erste Grupi zadužen za makroekonomiju i instrumente sa fiksnim prihodom.
- Ključna je i dalje dužnička kriza u evrozoni, ali je uticaj različit od jedne do druge zemlje centralne i istočne Evrope (CIE)
- Javni dug je i dalje na niskom nivou u CIE u odnosu na zapadne ekonomije (prosečan odnos javnog duga prema BDP-u: 50 odsto u CIE u odnosu na 85 odsto u zapadnim zemljama)
- Znatno su se popravili strukturni budžetski deficiti; opali su deficiti tekućih transakcija
- Ciklična komponenta BDP-a je niska – obuzdana je magnituda potencijalnog usporavanja
Tri godine posle propasti Limana, finansijsko tržište potresa nova bura. Rastući dug razvijenih privreda i previše neodgovorenih pitanja o budućem modelu evrozone povećali su nesigurnost na tržištima. „Na prvi pogled, trenutna situacija u CIE bi mogla da izgleda slično periodu posle propasti Limana jer kanali prelivanja ostaju isti – potencijalan kolaps svetske tražnje i naglo zaustavljanje ili čak i suprotan smer tokova kapitala. Dakle, ukoliko evrozona naglo uspori, region centralne i istočne Evrope neće izbeći proširenje krize. Međutim, postoje tri razloga zašto bi CIE trebalo da ovaj put prođe mnogo bolje (u odnosu na evrozonu) nego u periodu posle propasti Limana: mnogo niži nivoi javnog duga, poboljšana fiskalna konsolidacija i skresani deficiti bilansa tekućih transakcija“, kaže Juraj Kotian, jedan od direktora istraživačkog tima za CIE u Erste Grupi zadužen za makroekonomiju i instrumente sa fiksnim prihodom.
CIE u 2011. u odnosu na 2008. godinu: tri stvari koje su se promenile
1. Nivo duga je konačno važan – zemlje CIE su daleko manje zadužene od zapadnih ekonomija
Nijedna iz grupe 8 zemalja CIE nije u tako problematičnoj situaciji u pogledu debalansa tekućih transakcija, održivosti javnog duga ili potencijalnih obaveza u bankarskom sektoru kao periferne zemlje evrozone. Taj argument je delimično važio i 2009. godine kada su tržišta bila fokusirana na eksterne debalanse nekih zemalja CIE, ali su u to vreme tržišta potpuno ignorisala činjenicu da su zemlje CIE daleko manje zadužene od država ili privatnog sektora u evrozoni. Trenutna situacija pokazuje da tržišta sada bolje prave razliku između zemalja prema njihovom nivou duga. Na primer, Rumuniji i Češkoj Republici su podignuti rejtinzi kao znak priznanja njihovog napretka u fiskalnoj konsolidaciji. Nivoi duga su na solidnim nivoima u poređenju sa razvijenim evropskim ekonomijama, što ima za rezultat manju opasnost da će se ograničiti njihov potencijal rasta.
2. Znatno su se popravili strukturni budžetski deficiti
Fiskalni deficiti zemalja CIE su se tokom krize povećali, ali su ostali znatno ispod problematičnijih zemalja evrozone. Povećanje fiskalnih deficita u CIE ima koren u periodu pre krize jer zemlje nisu dovoljno konsolidovale svoje javne finansije u godinama ekonomske ekspanzije. Visok rast ciklično pojačanih poreskih prihoda pomogao je da se zamaskiraju osnovni strukturni deficiti, koji su se kasnije pojavili u punoj meri. Gotovo sve zemlje CIE su ušle u krizu sa strukturnim deficitom od preko 3 odsto BDP-a. U međuvremenu, države koje su bile pod najsnažnijim tržišnim pritiskom (i u programu MMF-a) preduzele su odlučne korake u smeru fiskalne konsolidacije i smanjile svoje strukturne deficite ispod nivoa pre krize. Najupečatljiviji rezultat je ostvaren u Rumuniji, gde je strukturni deficit smanjen sa skoro 9 odsto BDP-a u 2007. godini na oko 3,3 odsto BDP-a, kako je procenila Evropska komisija za 2011. godinu. Mađarska je takođe napravila značajan napredak, ali pomoću jednokratnih ili privremenih mera, često sa negativnim efektom na ekonomski rast. Te mere će biti potrebno zameniti istinskim reformama i uštedama javnih rashoda.
„Šta je još stavilo zemlje CIE u mnogo bolji položaj u odnosu na šok u periodu posle propasti Limana? To su njihovi skresani deficiti bilansa tekućih transakcija, nekadašnja Ahilova peta nekih zemalja CIE. Deficit salda tekućih transakcija Rumunije se smanjio sa gotovo 14 odsto na ispod 5 odsto BDP-a, hrvatski sa 7 odsto na 1,4 odsto a mađarski se pretvorio u suficit od 2,8 odsto od deficita od 7 odsto BDP-a u 2007. godini. To je znatno smanjilo nove potrebe za spoljnim finansiranjem zemalja CIE koje su ih u prošlosti činile tako ranjivim. Napredak je ostvaren mnogo brže nego u nekim perifernim zemljama“, objašnjava Kotian.
3. Ciklična komponenta BDP-a je niska – mala je magnituda potencijalnog zastoja
Privrede CIE su sada u potpuno drugačijoj fazi svog ekonomskog ciklusa u poređenju sa periodom pre tri godine, što znači da trenutni pad ima manje ozbiljan uticaj na njihov privredni rast. U 2008. godini, investicije i zalihe su bile izuzetno visoke i činile su da ekonomije funkcionišu iznad svog potencijalnog BDP-a. Od tada su te dve ciklične komponente BDP-a postale umerenije. Ekonomije sada funkcionišu blizu ili ispod potencijala, te se stoga BDP u slučaju eksternog šoka ne bi smanjio u tom obimu. Pored toga, analitičari Erste Grupe ističu da ima malo šanse da se usporavanje ponovi u tolikoj meri s obzirom da su stope investicija već jako opale – od maksimuma od 30 odsto BDP-a pre krize na neutralnijih 20 odsto BDP-a. Osim toga, ekonomije CIE funkcionišu blizu ili čak i neznatno ispod svog potencijala u poređenju sa proizvodnim jazom koji se kretao između 1,8 odsto i 10 odsto godinu dana pre propasti Limana.
Produžena kriza je povećala nesigurnost, sa trenutnim posledicama po celokupan lanac privrednih odluka, počinjući od srozavanja sentimenta potrošača i investicija u proizvodni sektor, završavajući visokom averzijom prema riziku, višim troškovima finansiranja i snažnim preferiranjem gotovine ili drugih visokolikvidnih sredstava širom sveta. To u krajnjoj liniji ne pomaže ekonomskom rastu, koji je već usporen u drugom kvartalu. Analiza BDPa za drugi kvartal objavljena u septembru obelodanila je da su u mnogim zemljama CIE rastu BDP-a jedino doprineli investicije i neto izvoz, dok je potrošnja domaćinstava i države usporavala ili se čak i smanjila.
Zbog sumorne globalne perspektive, analitičari Erste Grupe su nedavno korigovali naniže prognoze za CIE. Ipak, rast u regionu CIE bi sledeće godine trebalo da nadmaši rast u evrozoni, osim Mađarske, gde velika zakonodavna nesigurnost ima jak negativan uticaj. Rast BDP-a ekonomija grupe od 8 zemalja CIE treba sledeće godine da uspori na prosečno 2,6 odsto na međugodišnjem nivou sa očekivanih 2,8 odsto na međugodišnjem nivou za ovu godinu, na osnovu rasta od 0,9 odsto sledeće godine u evrozoni, uz dalji potencijal opadanja.
„Teško je verovati da bi šteta načinjena sporim napretkom u rešavanju dužničke krize u evrozoni mogla da se u potpunosti popravi. Međutim, nađeno je rešenje koje bi moglo da umiri tržišta, a to bi moglo da otvori put da neke centralne banke u CIE nastave sa smanjenjima kamata. Mislimo da su zemlje CIE mnogo bolje pripremljene da se nose sa krizom nego što su bile pre tri godine. Zbog smanjenja fiskalnih i eksternih debalansa, smanjenje ekonomske aktivnosti ne bi trebalo da bude tako ozbiljno kao 2009. godine“, zaključuje Juraj Kotian.