Uz sva povećanja koja primećuje i MMF, naš izvoz je ipak skroman. Da bi smo dostigli vrednost izvoza po stanovniku kakav ima Slovenija potrebno nam je skoro devet, a da uhvatimo korak sa Hrvatskom oko četiri godine.
Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org, međutim kaže da se izvoz povećava. „Biće procenat ili dva manji nego u 2008. godini ali sa jakim ubrzanjem koje proističe iz industrijskog sektora i znači da će 2011. premašiti vrednost od osam milijardi evra sa tendencijom daljeg rasta“, dodaje on.
Prošle godine smo zabeležili rast izvoza za oko 22 odsto, pre svega zahvaljujući kursu, odnosno niskoj vrednosti dinara. Da nema US Stila, naš izvoz bi bio manji za više od polovine. Problem naše industrije je tehnološke prirode.
Naime, prosečna starost mašina u tekstilnoj industriji je 35, a u mašinskoj 34 godine. Mašine i oprema u građevinskoj industriji stare su oko 30, u hemijskoj oko 28, a u prehrambenoj industriji 27 godina. Farmaceutska industrija koristi mašine stare u proseku 21 godinu.
Nikola Janković iz Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) se slaže da je „ono što nedostaje kompanijama, uglavnom domaćim, ne svim, razvijena tehnologija da bi proizvod bio konkurentniji. Mi imamo konkurentnu cenu radne snage, ali da bi proizvod bio konkurentniji naravno da su potrebne nove tehnologije“.
Ipak, ima delatnostii u kojima, što zbog tradicije, što zbog jeftine radne snage možemo u svet.Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije, navodi da su „industrija nameštaja i drvna industrija nešto od čega možemo da očekujemo značajan rast. Industrija građevinskog materijala, s obzirom da se puno radi na tome da vidimo da u regionu plasiramo što veći broj roba, i neki deo elektronike i telekomunikacionih oprema“.