Grčki državni dug narastao je do 142 odsto društvenog proizvoda, a hvaljene mere štednje, paradoksalno, gurnule su zemlju još dublje u bedu. Pošto štednja ne dajerezultate raspravlja se i o eventualnom istupanju Grčke iz evrozone i vraćanju na drahmu.
Mere MMF-a i EU pokazale su se kao preterano zahtevne. Investitori više ne veruju da Grčka može da reši probleme i iluzija je očekivati njen povratak na finansijska tržišta iduće godine.
Prema mišljenju mnogih stručnjaka, privatni investitori morali bi da se uključe u rešavanje krize i prihvate gubitke. Reprogramiranje grčkih dugova, što je zahtev sindikata, potreslo bi celu Evropu, a pre svega Nemačku i to trostruko: njene banke, bio bi izgubljen deo kredita na ime pomoći, a gubitke bi imala i Savezna banka, prenose mišljenja stručnjaka ugledni nemački dnevni listovi.
Međutim, mogu se čuti i mišljenja da će, uprkos upornom negiranju Atine i neslaganju Nemačke, Grčka morati da postigne sporazum o uslovima reprogramiranja, svesna da njena ekonomija ne može da raste dovoljno brzo da bi servisirala dužničko opterećenje koje je na kraju 2010. iznosilo 325 milijardi evra i koje bi do 2013. naraslo na 160 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Ako zajmodavci ne odustanu od dela zahteva problem će se samo produžiti. Ukoliko bi kao alternativu Grčka dobila nove zajmove sa znatno nižim kamatnim stopama to bi imalo katastrofalne posledice, i spremnost da se smanji deficit znatno bi opala. Više o ovome pročitajte na sajtu Akter.