Kaznena politika za sitne krađe (do 15 000 dinara) je takva da više odgovara lopovima nego njihovim žrtvama. Naime, ukoliko ukradete manje od 150 evra ne idete na sud, a pokradeni verovatno neće imati strpljenja dapodnose privatne tužbe, pa ćete proći nekažnjeno i stoga verovatno ponoviti svoje nedelo.
Zoran Kovačević, zamenik načelnika Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata Policijske uprave za grad Beograd govorio je za Novosti o ovom problemu:
„Veliki broj lopova su narkomani. Kradu u jednoj radnji dok ih ne uhvate, pa onda promene lokaciju. Što god da ukradu, na pijaci mogu da prodaju upola cene i zarade dovoljno za drogu. Po pravilu, njih niko ne goni“.
I kad se izreknu, kazne su, ističu u policiji, često uslovne, pa policijaci hvataju iste kradljivce koji nižu ”uslove”, a nikako da dobiju osuđujuću presudu.
Mada nema precizne statistike, Kovačević tvrdi da je broj krađa porastao u odnosu na period kada je lopov, bez obzira na vrednost ukradene robe, dobijao minimum 10 meseci zatvora: „U poslednje tri godine, iako smo uhapsili puno džeparoša, nijedan nije priveden sudiji upravo zbog blagih kazni“.
Međutim, zbog povećanog broja sitnih krađa u poslednje vreme najavljene su izmene zakona, a prof. Milan Škulić, član radne grupe za izmene Krivičnog zakonika, tvrdi da će se lično založiti da se ubuduće kao sitna krađa tretira ona gde ukradeni iznos ne prelazi 5.000:
„U zemlji gde je prosečna plata tek nešto iznad 30.000, apsurd je da se krađa 15.000 dinara tretira kao ”sitna” i da je tužilac ne goni“, kaže Škulić, i dodaje da je logično da oštećeni, koji nema ni novca, ni vremena za duge i skupe sudske sporove, neće sam goniti lopove.