U izveštaju analitičara Erste Grupe o dugoročnoj makroekonomskoj perspektivi Srbije piše da su dobri izgledi da ćemo dobitistatus kandidata za članstvou EU do kraja ove ili u prvoj polovini sledeće godine, da je ekonomski rast u drugom kvartalu tekuće godine bio usporen zbog pada potrošnje, kao i da bi se u drugoj polovini godine inflacija mogla vratiti u jednocifrenu zonu.
Pregovori sa EU
Srbija se približila dobijanju statusa kandidata za EU jer je Evropska komisija dala zeleno svetlo nacrtu mišljenja o podobnosti Srbije za status kandidata. Drugi važan korak je bilo hapšenje preostalih osumnjičenih koje je tražio Haški tribunal, što je bila jedna od glavnih prepreka za dobijanje statusa pune saradnje. Prema rečima zvaničnika EU, od Srbije je još uvek očekuje da ostvari napredak po pitanju nezavisnosti Kosova. U principu očekuje se povoljan ishod, tj. da će u pozitivnom scenariju Srbiji biti dat status kandidata do kraja godine (ili u 1. polovini 2012. godine ako dođe do izvesnog odlaganja), što će dodatno olakšati strukturne reforme i poboljšati srednjoročne izglede za rast. Kalendar pregovora sa EU je dobio na važnosti s obzirom na približavanje parlamentarnih izbora (negde u 1. polovini 2012. godine) i namerom Demokratske stranke da zamah izgradi na eventualnom pozitivnom statusu kandidature u inače, prema anketama, tesnoj trci, sa snažnom opozicijom sa strane Srpske napredne stranke (koju predvodi bivši lider SRS Tomislav Nikolić).
Realna privreda
Posle dobrih rezultata u 1. kvartalu (+3,4% na međugodišnjem nivou), ekonomija je tokom 2. kvartala usporila – zabeležila je rast od 2,2% na godišnjem nivou, ali je stagnirala na međukvartalnom nivou. U 2. kvartalu privreda je izgubila zamah, opterećena usporavanjem industrije i slabijom privatnom potrošnjom. Izvoz je takođe izgubio zamah u odnosu na 1. kvartal, mada ga je pratilo usporavanje uvoza, zbog čega je neto doprinos izvoza približno uravnotežen. Stoga se perspektiva privrede u poslednje vreme pogoršava. Očekuje se da u predstojećim kvartalima privatna potrošnja ostane slaba, i to zbog slabih rezultata tržišta rada i smanjenja raspoloživog prihoda kao rezultat trajnih inflatornih pritisaka. Sa druge strane, investicije bi trebalo da u izvesnoj meri podrže bruto dohodak. Pored toga, industrija je poslednjih meseci zabeležila pogoršanje rezultata, dok perspektiva izvoza donosi povećanu neizvesnost jer izgleda da je svetska privreda na putu da uspori rast, što ukazuje na manju podršku od eksterne tražnje u 2011/2012. Uzimajući u obzir gore navedene faktore, revidirana jestopa za 2011. godinu za 0,6 pp na 2,4%, a rast BDP-a za 2012. godinu na 3,0%(prethodno 3,6%).
Eksterni bilans
Dinamika trgovinskog bilansa za 2. kvartal se donekle ublažila u odnosu na 1. kvartal jer se rast izvoza ublažio na 16% na međugodišnjem nivou u odnosu na preko 30% na međugodišnjem nivou zabeleženih u 1. kvartalu. Sličan učinak je zabeležio i uvoz, rastući po skromnijoj međugodišnjoj stopi od 12% i dovodeći do marginalnog pritiska na deficit trgovinskog bilansa i do koeficijenta pokrivenosti uvoza izvozom većeg za 3,6 pp na međukvartalnom nivou. Izvoz je pretrpeo negativan uticaj, s tim da je ublažavanje produktnih cena davalo manju podršku nominalnim brojkama. Što se tiče drugih komponenata bilansa tekućih transakcija, usluge su zadržale svoju uglavnom neutralnu ulogu. Račun prihoda je iskazao izvesno pogoršanje u odnosu na 1. kvartal, pretežno zbog viših troškova servisiranja duga, što je komotno pokriveno povoljnijim rezultatima doznaka. Prognoza kaže da će izvoz zadržati pozitivan ton, ali verovatno sa umerenijim tempom, uzimajući u obzir pogoršanje perspektive evrozone. Očekuje se da uvoz sledi isti obrazac, jer je domaća tražnja još uvek slaba (posebno široka potrošnja), a usporavanje industrijske proizvodnje i izvoza podrazumeva i slabiji pritisak na izvoz repromaterijala. Deficit bilansa tekućih transakcija trebalo bi da ostane blizu nivoa iz 2010. godine, tj. oko zone od 7% i u periodu 2011-2012. godine, što je znatno ispod nivoa pre krize, ali ipak ukazuje na prilično visoke trenutne potrebe za finansiranjem.
Na strani finansiranja, SDI su u 2. kvartalu zabeležile izvesno ubrzanje, ali odložena privatizacija Telekoma zadržava pritisak na finansiranju preko tržišta kapitala u 2. polovini godine, jer očekuje se da će neto SDI pokriti približno 50% deficita bilansa tekućih transakcija za finansijsku 2011. godinu. Prilivi portfolio investicija su izgubili u određenoj meri zamah u odnosu na 1. kvartal i taj segment će ostati osetljiv na globalnu spremnost za prihvatanje rizika, što u sadašnjem okruženju donosi povećane rizike u odnosu na 1. polovinu 2011. godine. Sa druge strane, nedavno dogovoreni aranžman sa MMF-om bi obezbedio dodatne rezerve i manevarski prostor na strani finansiranja ukoliko bi se ostvarili negativni rizici. Pritisci na akumulaciju inostranog duga ostaju ograničeni, što bi podržalo stabilizaciju indikatora zaduženosti, i to na još uvek donekle neudobnom nivou od 75% BDP-a. Međutim, nivo deviznih rezervi i nizak udeo kratkoročnog duga pogoduju stabilnoj eksternoj poziciji.
Cene
Inflatorni pritisci su zabeležili maksimum tokom 2. kvartala (kao što se očekivalo), dostigli su 14,7% na međugodišnjem nivou u aprilu, a potom su se značajno ublažili, podržani deflacijom cena hrane. I dalje se očekuje ublažavanje inflacije u 2. polovini 2011. godine usled nekoliko faktora: 1) pritisci sa produktnih tržišta će verovatno ostati slabiji zbog usporavanja globalnog rasta; 2) cene hrane bi trebalo da podrži solidan rezultat poljoprivrede; 3) i dalje bi bili slabi pritisci sa strane tražnje; 4) solidno kretanje deviznog kursa koje podržava niži pritisak na strani cena uvoznih proizvoda; 5) najavljena povećanja regulisanih cena su pretežno izvršena.
Novi stand-by aranžman sa MMF-om bi trebalo da svede na minimum rizike od značajne fiskalne relaksacije u predstojećim kvartalima koja bi imala negativan uticaj na inflatorna kretanja.
Tržište rada
Rezultati aprilske Ankete o radnoj snazi su doneli negativno iznenađenje jer je stopa nezaposlenosti zabeležila jak pomak naviše na 22,2%, što je povećanje od 3 pp u odnosu na. 2. polovinu 2010. godine. Mada su oktobarski podaci nagoveštavali izvesnu stabilizaciju, najnoviji podaci su potvrdili da se tržište rada još uvek suočava sa problemima. Zaposlenost je dodatno opala za 1,5 pp na samo 36,2%, praćena marginalnim padom stope aktivnosti (0,2 pp na 46,5%). Sa stopama aktivnosti i zaposlenosti u zoni ispod 50% odnosno 40%, tržište rada pokazuje stalnu strukturnu slabost koja iziskuje politike usmerene na povećanje učešća radne snage. Postepen oporavak privredne aktivnosti je možda još uvek preslab da preokrene negativne trendove na tržištu rada, što ukazuje da će možda biti potrebno izvesno vreme dok zaposlenost ne zabeleži bilo kakav oporavak.
Javni sektor
Srbija je uspešno završila stabd-by aranžman vredan 3 milijarde evra, po kojem je povukla neznatno preko 50% od ukupnog dogovorenog iznosa. Srbija je nedavno dogovorila novi stand-by aranžman iz predostrožnosti koji vredi 1 milijardu evra i traje 18 meseci. Taj novi aranžman bi predvideo nešto viši fiskalni deficit za 2011. godinu od 4,5% BDP-a (u odnosu na 4,1% ranije), a stupio bi na snagu kada Srbija usvoji rebalans budžeta u Skupštini. Očekuje se da se prema stand-by aranžmanu fiskalni deficit u 2012. godini suzi na 4% BDP-a. Držanje budžeta na rebalansiranom koloseku bi iziskivalo korekcije na strani rashoda, što bi bilo još veći izazov uz predstojeće parlamentarne izbore.
Monetarna politika
Monetarna politika je već u 2. kvartalu prešla u fazu relaksacije jer je NBS odlučila da usvoji agresivniji pristup od očekivanog, ohrabrena povoljnim kretanjima inflacije i solidnim učinkom kursa tokom 2. kvartala. Tako je, nakon dostizanja maksimuma na nivou od 12,50%, dvonedeljna REPO stopa smanjena za 75 bp na 11,75%. Izgleda i da će se inflacija ublažiti u predstojećim mesecima, obezbeđujući više manevarskog prostora za NBS. Sa druge strane, posle solidnog učinka u 2. kvartalu, kurs je malo uzdrman usled previranja na globalnim tržištima i opadanja spremnosti za prihvatanje rizika. Stoga bi inflacija mogla da ima manje podrške kroz kanal deviznog kursa, a NBS verovatno zadrži fokus na deviznom kursu da bi podržala inflatorna očekivanja. Očekuje se da će NBS balansirati između stabilnosti dinara i, za sada, prilično komotne perspektive inflacije, što ukazuje na to da bi trebalo da vidimo nešto dodatnog popuštanja u 2. polovini 2011. godine ukoliko nervoza na globalnom tržištu ostane pod kontrolom.