Ukoliko Srbija ostvari ove godine rast BDP od 2% kako to predviđa MMF, to bi mogao biti i relativno dobar rezultat u poređenju sa zapadnim Balkanom i Evrozonom, ocenjuju stručnjaci Ernst&Young koji svoju progozu rasta srpskog BDP od 2.8% sada smatraju pomalo previsokom.
Stiven Fiš, rukovodeći Partner Ernst & Young-a za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, kaže: “Predviđeni rast od svega 2% bi se čak mogao smatrati uspehom u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana, pa i samom Evrozonom, ali to neće biti dovoljno da podrži oporavak ekonomije koja je opterećena najvišom inflacijom u regionu. Kako bi se uspešno borila sa inflacijom, ostvarila privredni rast i stvorila uslove za otvaranje novih radnih mesta, Srbija mora da počne proces transformacije u fleksibilnu tržišnu ekonomiju. Mnogo toga će naravno zavisiti od globalnih dešavanja, međutim fleksibilnost i efikasno delovanje ostaju najbolji način da se ekonomija pripremi za turbulentan period koji bi mogao da potraje i nekoliko godina.“
Prema prognozi Ernst&Young u 2012. godini Srbija bi mogla da zabeleži nešto bolji rast BDP od 4% a potom do 2015 godine se očekuje rast BDP od oko 5 procenata godišnje.
„U tom smislu, očekivanja zvaničnika da bi rast BDP ove godine mogao da iznosi 3% sada deluju previše optimistično, a čak i naša inicijalna prognoza od 2,8% može biti previsoka – Međunarodni monetarni fond Srbiji predviđa rast od svega 2% u ovoj godini“, navodi se u saopštenju.
U istom tonu on dodaje: „Usled rapidnog pogoršanja situacije u Evrozoni, povećanje privrednog rasta u Srbiji zahtevaće dodatno povećanje budžetskog deficita, posebno u situaciji kada nije realno očekivati porast stranih direktnih investicija. Dalje obezbeđivanje finansijskih sredstava od MMF i drugih izvora biće još značajnije za postizanje održivog rasta. Nastavak podrške MMF obezbediće dodatno uveravanje stranim investitorima koji su trenutno zabrinuti zbog mogućeg efekta koji usporavanje privrednog rasta može imati na javne finansije, kao i zbog mogućeg gubitka fiskalne discipline uoči parlamentarnih izbora u prvom tromesečju 2012. godine.“
Inflacija je i dalje glavni razlog za brigu, uprkos određenom usporavanju tokom proteklih meseci. Očekuje se da će stopa inflacije biti dvocifrena u ovoj godini i premašiti 11%, što je Narodnoj banci Srbije otežalo proces smanjenja referentne kamatne stope. Snižavanje kamatne stope takođe ima za cilj da umanji pritisak na dinar, koji ugrožava izvoz. Stabilan kurs dinara spada u ključne zahteve poslovnih grupa koje se spremaju da iskoriste nove trgovinske mogućnosti u Evrozoni. U tom smislu može se očekivati povećana stabilnost dinara prema evru i dolaru u naredne dve godine, nakon ozbiljnih poremećaja u periodu između 2008. i 2010. godine.
Završetak saradnje sa Tribunalom za ratne zločine počinjene na prostoru bivše SFRJ povećao je izglede za početak implemetacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i sticanje statusa kandidata za prijem u Evropsku Uniju. Zeleno svetlo za prijem Hrvatske koje se očekuje u 2013. godini povećaće očekivanja da će Srbija ići istim putem, što bi trebalo da obezbedi dodatne fondove i priliv kapitala. Ipak, imajući u vidu sve dosadašnje prepreke, realno je očekivati da će formalizovanje članstva Srbije u EU potrajati najmanje 6 godina a verovatno i znatno duže jer će članice EU insistirati na strožijim kriterijumima prijema zemalja Zapadnog Balkana u članstvo, a pri tome će biti opterećeni upravljanjem krizom u Evrozoni.