Novi broj MAT-adonosi nam ne tako ohrabrujuće podatke – industrijska proizvodnja je još uvek u silaznoj putanji (indeks proizvodnje je manji od prošlogodišnjeg proseka), prihodi budžeta i prihodi od PDV-a su u proteklom kvartalu bili manji, ali prognoze kažu da će industrijska proizvodnja u ovoj godini ipak beležiti rast, kao i cene, dok bi inflacija u narednom mesecu trebalo da padne.
Industrijska proizvodnja upravo prošlog kvartala bila je u silaznoj putanji. Avgustovski rezultat industrijske proizvodnje potvrdioje da je industrija u krizi. Još jedan desezonirani mesečni pad (1,0% u avgustu, nakon 4,1% u junu i 1,0% u julu)oborio je indeks industrijske proizvodnje na nivo koji je manji od prošlogodišnjeg proseka. Opet je, nakon julskogpredaha, prerađivačka industrija preuzela ulogu sektora sa najlošijim rezultatima.
Trgovina.Usporen je pad i realnog i nominalnogprometa robe u trgovini na malo u originalnoj seriji, dodatno je ubrzan rast realnog prometa robe u trgovini namalo u desezoniranoj seriji i dodatno je usporen opadajući trend realnog prometa robe u trgovini na malo.U spoljnotrgovinskoj razmeni, međugodišnje stope rasta u avgustu pokazuju usporavanje rasta uvoza i oporavakizvoza. Međutim, na osnovu tekućih tendencija (desezoniranih indeksa) menja se zaključak o bitnom oporavkuizvoza, a pad ukupnog uvoza u avgustu rezultat je prepolovljene vrednosti uvoza energije.
Prihodi budžeta su u avgustu nešto manji nego u julu, zahvaljujući delu prihoda od akciza koji su iz jula prenetiu avgust. Međutim, prihodi od PDV-a sniženi su za čak 8 mlrd, najviše zbog toga što je u julu uplaćivan PDV koji seplaća na tri meseca. Ukupni izdaci povećani su za 7,7 mlrd dinara u odnosu na avgust prethodne godine (za 2,2%realno), a najveće apsolutno povećanje beleže subvencije koje su se više nego udvostručile.
Zarade. U avgustu je isplaćena prosečna zarada od 38.389 dinara i, u odnosu na prethodni mesec, nominalno i realnoje manja za 1,9%. Prosečna neto zarada u periodu januar–avgust u javnom sektoru iznosi oko 42.000 dinara, a uprivatnom oko 35.000 dinara.
Cene. Posle burnog starta potrošačkih cena početkom godine, njihov rast je najpre usporen, da bi u junu i julu došlodo deflacije; u avgustu su potrošačke cene ostale nepromenjene. Međugodišnja stopa inflacije maksimum je dostiglau aprilu, kada je iznela 14,7%. U avgustu je smanjena na 10,5%, a do kraja godine mogla bi se spustiti na 7% do 8%.
Žrtvovanje investicija zarad tekuće potrošnje
Nakon rebalansa budžeta, povećanje deficita Republike (sa 121 na 143 mlrd dinara) veće je od povećanjadeficita opšte države (sa 140 na 153 mlrd dinara), i to za 9 mlrd dinara. Planirano je da se uštede postignu na sopstvenimprihodima budžetskih korisnika: Fonda za zaštitu životne sredine, Budžetskog fonda za vode, Uprave zatrezor i Ministarstva pravde. Visoke uštede budžetskih korisnika znače ili da su opterećenja i nameti previše veliki ilida budžetski korisnici neće raditi svoj posao. U strukturi rashoda napravljene su velike promene. One bi se u najkraćemmogle opisati kao: žrtvovanje investicija zarad tekuće potrošnje. Naime, najveća kresanja u budžetu Republikeostvaruju se na kapitalnim rashodima i iznose preko 8 mlrd dinara.
Kada je reč o monetarnoj politici, treba se osvrnuti na učestale preporuke o potrebi uvođenja valutnog odbora,tj. za uvođenje fiksnog kursa. Kada se potrebni uslovi za održivost fiksnog kursa stvore – kurs će biti stabilani predvidiv i bez formalnog fiksiranja kursa. Postoji još jedno osetljivije pitanje u vezi s monetarnom politikom –obavezne rezerve. Kod nas bi se oslobođeni potencijal najverovatnije usmerio na kupovinu trezorskih zapisa, repooperacije NBS i kupovinu deviza.
Prognoza
Na osnovu MAT-ove ankete vidi se pogoršanje poslovne klime u odnosu na avgust. Indikator tromesečne očekivaneprodaje pokazao se kao najbolji rani signal krize u domaćoj industriji. U septembru je zabeležen rast ovogindikatora za 3,5 p.p, usled čega je indikator dostigao vrednost od 17,2 p.p. Nelikvidnost u privredi i dalje ostajejedan od ključnih problema s obzirom na to da se 47% firmi izjasnilo da im je nivo potraživanja previsok. U septembruje zabeležen drugi najniži nivo očekivanih stranih investicija otkako postoji ova anketa. Od negativnih signalaiz septembarske ankete treba istaći i visok rast očekivanog rizika u poslovanju.
Na osnovu MAT-ovih prognoza, industrijska proizvodnja u prvih jedanaest meseci 2011. godine beležiće rastza 2,8% u odnosu na isti period 2010, potrošačke cene za prvih jedanaest meseci u 2011. godini, u odnosu na decembar2010, porašće za 8,5%, trend godišnje inflacije (mesec tekuće godine u odnosu na isti mesec prethodnegodine) sledeći je: u septembru 2011. biće 9,4%, u oktobru 9,1% i u novembru 8,9%, promet robe u trgovini na malou tekućim cenama u prvih jedanaest meseci 2011. godine, u odnosu na isti period 2010, beležiće pad za 5,5%, dokće promet u trgovini na malo u stalnim cenama u istom periodu biti manji za 14,9%, spoljnotrgovinska razmena(izvoz i uvoz robe računati u evrima) u prvih jedanaest meseci 2011. godine, u odnosu na isti period 2010, beležićerast, i to izvoz robe za 19,3%, a uvoz robe za 12,7%.