U nameri da odbrani privilegije Sitija (Londona kao središta britanske ekonomije) Dejvid Kameron olabavljuje veze sa EU i, kako smatraju britanski mediji, spušta Britaniju na nivo usmaljenog ostrva na marginama Evrope.
U Indipendentu je to veoma slikovito objašnjeno – magla posle bitke kod Brisela (8. i 9. decembra) se dovoljno raščistila da možemo da vidimo da je reka Rubikon pređena, i to u oba smera. Premijer Kameron je izolovao Britaniju od EU i dao „evroskeptičnim ajkulama koje kruže okolo da osete krv Unije kojom bi se mogle nahraniti“. U takvoj situaciji, navodi se, nije neverovatna mogućnost da će Velika Britanija ispasti iz Evropske Unije.
Britanski mediji ocenjuju da premijerovo izbegavanje dogovora sa čelnicima EU dovodi ostrvsku državu u situaciju Kajmanskih ostrva – uživanje povlastica monetarne unije ali ne prihvatanje unijinih regulatornih tela, što lideri EU nikada ne bi mogli da prihvate.
23 članice Unije se dogovorilo da će održavati mesečne sastanke dok se ova kriza ne reši i tako će u nekim slučajevima biti u mogućnosti da Ujedinjenom Kraljevstvu nameće određene odluke koje su donete većinom a u čijem donošenju Britanija nije učestvovala.
Međutim, ne misle svi ovako. Novinari Dejli telegrafa pišu da ako je Britanija sada marginalizovana to je zato što je kontinent besan na nju jer je uspela da izbegne krizu evra, ne prihvativši ovu valutu. Autor sarkastično opaža da su njihovi „braća i sestre Evropejci hronično ljuti na Engleze zato što se pokazalo da su bili u pravu u vezi evra“. Monetarna unija, protiv koje su Britanci već 20 godina, pokazalo se da nije dobra. Britanci tvrde da su ukazivali na potrebu kontrole nacionalnih budžeta i oporezivanja, koji su sada problemi EU (It wasn’t the Anglo-Saxon bankers who caused the trouble in the eurozone, Sarkozy mon ami). Zamera se Francuskoj da je previdela Mastrihtska pravila, Grcima zbog nekontrolisanja potrošnje, i mnogim drugima zbog nepostojanja izvršne vlasti koja bi regulisala ekonomiju na zajedničkom tržištu.