Odluka Vlade Republike Srpske (RS) da najbogatijem Srbinu Miroslavu Miškoviću produži rok da plati tri miliona evra za preuzimanje 58% kapitala posrnule robne kuće „Boska“ u Banjaluci ukazuje da globalna kriza neće ostaviti netaknut ovogodišnji plan širenja prodajne mreže u zemlji i inostranstvu njegove kompanije Delta holding. U ostvarenje tog plana potrebno je investirati čak oko 200 miliona evra ili nekih 10% Deltinog prošlogodišnjeg prihoda. Plan je pre nepunih mesec objavljen iz Deltinog maloprodajnog lanca Maxi.
Pritisak globalne krize na Deltine investicije potvrđuje objašnjenje koje su taj holding i njen konzorcioni partner u akviziciji „Boske“, beogradska privatna kompanija Zekstra, dali uz zahtev za odlaganje. „Oni navode da im je ekonomska kriza otežala pribavljanje novčanih sredstava“, prenela je nakon sednice Vlade RS šefica vladine kancelarije za odnose s javnošću Vera Sajić. Vlada RS je odlukom koju donela 28. januara, rok za plaćanje „Boske“ pomerila za mesec dana, do 28. februara. Ali, novi rok možda neće biti dovoljan jer se za mesec dana teško može očekivati da banke promene sadašnju krajnje rigidnu politiku kreditiranja kompanijskih akvizicija dok istovremeno finansijska kriza po svetu zatvara gomile trgovina. Za kompaniju kao što je Delta, čija se imovina procenjuje na dve milijarde dolara a rast prihoda procentualno stavlja ispred dva najveća srpska javna preduzeća – Elektroprivrede i Naftne industrije, teškoća svakako nisu tri miliona evra keša koje treba odmah platiti za „Bosku“. Problem je obaveza investiranja 40-60 miliona evra u potpunu rekonstrukciju te devastirane robne kuće, koja je preuzeta kupovinom njenog većinskog paketa. To kreditori nisu spremni da podrže, pritisnuti sopstvenim problemima i ispunjeni očekivanjem da će i u Bosni maloprodaja doći pod udar. Osim investicionih obaveza „Boske“, Delta mora da podmiri i sve druge, što će reći gubitak iz 2007. od 1,7 miliona evra, gubitak iz prethodnih godina od 5,3 miliona evra i nepoznati gubitak iz 2008. Tu su još „Boskine“ kratkoročne obaveze do kraja 2007. od 4,7 miliona evra, reprogramirane poreske obaveze od milion evra, zaostale plate zaposlenima i sve drugo što je stizalo prošle godine. Mišković u Bosni ima velike planove. U Banjaluci je krajem septembra prošle godine otvorio veliki Deltin šoping mol „Tempo centar“, najveći trgovački objekat u RS i BiH, koji je smešten na površini od osam hiljada kvadratnih metara. Ranije je preuzeo maloprodajni lanac „Tropic“ iz Banjaluke, koji drži skoro 3% maloprodaje u BiH a sa „Boskom“, koju namerava da sruši i izgradi potpuno novi centar, planira da preuzme 40% maloprodajnog tržišta RS.
Dosadašnje Deltino širenje pratile su, međutim, optužbe da tu nisu čista posla. Prodaju „Boske“ pratile su optužbe da se iza toga „krije krupna politička igra“ te da je premijer RS Milorad Dodik vlasnik dela akcija drugog člana konzorcijuma Zekstre. Opozicija u RS tvrdila je da se prethodni vlasnik „Tropica“ Mirko Risović svoje firme nije odrekao dobrovoljno, a ekonomista Svetlana Cenić je izjavila da je Risoviću bila „zavrnuta ruka“.
Zahtev za odlaganje plaćanja tri miliona evra vremenski se podudario sa informacijom da je Deltin ogranak Delta agrar u Moskvi osnovao distributivni centar za plasman poljoprivrednih proizvoda iz Srbije na rusko tržište. Agrodistributivni centar počeće da radi 1. februara u Moskvi, ali se ne navodi koliko je u njega investirano. Pre dve nedelje Delta je takođe objavila da traži zemljište od 8.000 do 10.000 kvadrata u Podgorici ili nje noj okolini na kojem planira izgradnju „Tempo centra“. Prema rečima direktora za odnose s javnošću Delta holdinga Branislave Milunov, „Tempo centar“ se ne može uporediti ni sa jednim hipermarketom jer će u njemu biti oko 50.000 artikala i „ubedljivo najniže cene“, a radiće tokom celog dana. „Tempo centar“ u Banjaluci bi inače trebalo da bude veći od podgoričkog.
Deltini problemi sa „Boskom“ podudaraju se, s druge strane, i sa vestima da su dva druga najveća trgovačka lanca u regionu, zagrebački koncern Agrokor i ljubljanski Merkator, zbog visoke kreditne zaduženosti, zapali u finansijske probleme. Zbog takvih problema, deo Merkatora je već u procesu prodaje a pre desetak dana je i Agrokor bio meta medijskih spekulacija da njegov vlasnik Ivica Todorić traži kupca za trgovinski segment Agrokora, najveći hrvatski maloprodajni lanac Konzum. U oba slučaja, kao mogući kupac pominje se Mišković, ali je vest o „Boski“ na dnevni red izvukla pitanje koliki je stvarni investicioni potencijal njegovog poslovnog carstva i nije li se i Delta preinvestirala. Odgovor na ta pitanja malo ko zna, pošto detalje svog finansijskog stanja, a posebno o uzetim kreditima, Delta brižljivo drži podalje od javnosti. Vlada uverenje, međutim, da pare za tu kompaniju nikad nisu problem.
U Agrokoru su demantovali nameru da prodaju Konzum, ali prema nezvaničnim informacijama, Todorić je prinuđen na prodaju jer nije našao banku od koje bi dobio kredit za refinansiranje oko 83 miliona evra duga čija naplata dolazi ove godine. Prema medijskim spekulacijama, Todorić je s prodajom Konzuma bio u pregovorima sa francuskim Karfurom (Carrefour), ali je posao propao zbog nerealno visoke cene od 1,7 milijardi evra i namere Todorića da zadrži 25% vlasničkog paketa maloprodajnog lanca. U Agrokoru ne pokušavaju da negiraju faktičko postojanje pritiska dugoročnih obaveza koje su, prema poslednjim službenim podacima, na kraju 2007. godine dostigle 3,8 milijardi kuna (oko 500 miliona evra), dok ukupne obaveze na ukupni prihod koncerna od oko tri milijarde evra, dostižu oko 1,7 milijardi evra. Prema podacima hrvatskog portala „Biznis“, Agrokoru 2010. godine na naplatu dolazi oko 100 miliona evra, a 2011. godine oko 300 miliona evra.
Merkatorovi ključni akcionari Pivara Laško i Infond pokrenuli su postupak prodaje svojih udela iz istih razloga koji su pokrenuli spekulacije u slučaju Agrokora. Akvizicija dela Merkatora bi za Miškovića ipak bila veliki zalogaj, čak i ako bi animozitet slovenačkih političara prema njemu oslabio, pošto se udeo koji će u martu biti ponuđen na prodaju procenjuje na više stotina miliona evra. Kriza bi Miškoviću u eventualnom pokušaju ulaska u Merkator mogla da pomogne tako što će smanjiti cenu za taj veliki regionalni trgovinski lanac, ali mu istovremeno može otežati posao zbog problema koje imaju banke kreditori.
(Beta monitor)