Home Posle 5 Godišnji odmor: Predah pod stresom

Godišnji odmor: Predah pod stresom

by bifadmin

Ako uspevate da na godišnjem odmoru potpuno zaboravite na posao onda ste pravi srećnik, jedan od petoro kaže statistika, koji letovanje zaista ume da iskoristi za opuštanje i oslobađanje od stresa. Za većinu ostalih, godišnji odmor je novi izvor tenzija, bilo zbog toga što ne znaju šta bi sa slobodnim vremenom, ili što njihovi pretpostavljeni očekuju da i tokom odmora budu “na raspolaganju” firmi.

Iscrpljujući rad bez odmora može dati rezultate u kratkom vremenskom periodu, ali na duži rok postaje kontraproduktivan, jer zaposleni gubi koncentraciju, pravi greške i uz maksimalni utrošak snage postiže minimalne rezultate. Dokazi o tome koliko je godišnji odmor važan za produktivnost nisu nepoznati menadžerima, ali većina se, uprkos tome, iscrpljuje besomučnim radom, ili to traže od svojih službenika.

Britanski Chartered Management Institute (CMI) ustanovio je da dve trećine britanskih menadžera svoje godišnje odmore ne koristi u potpunosti pa svojim firmama poklone 19 miliona dana, što u novcu iznosi oko 3,5 milijardi funti. Oni koji ne koriste odmor svesni su da im je potreban kako bi se lakše nosili sa stresom, ali ističu da imaju previše radnih obaveza (trećina ispitanih), odnosno zabrinuti su da li će ispoštovati rokove (četvrtina), dok ih 17 odsto tvrdi kako im je teško da se odvoje od svojih dužnosti. Skoro petina ispitanika kao razlog navodi uživanje u svom poslu, dok je najmanje onih (5 odsto) koji propuštaju godišnje odmore zbog lošeg planiranja.

PredahBaza slobodnih dana
Zbog navedenih problema, u porastu je broj firmi koje svojim zaposlenima kao pogodnost nude veći broj dana za bolovanja i godišnji odmor, a pojedine stvaraju svojevrsnu bazu slobodnih dana, koje zaposleni mogu koristiti kada se osećaju previše iscrpljenima. Ovo se posebno odnosi na menadžere kojima je, naviknutim na brzi životni ritam, odmor, kada ga i koriste, često dosadan, a još češće stresan, jer strahuju da će ga na kraju “skupo platiti”: gubitkom posla ili pozicije u firmi, smanjenjem zarade, odlaskom klijenata kod drugog kolege… Na taj način se poslovna tenzija produžava i tokom sezone odmora, što ozbiljno može da ugrozi ne samo produktivnost, već i zdravlje ljudi.

Prema jednom od brojnih istraživanja “Working Conditions”, gotovo trećina zaposlenih Evropljana ima zdravstvenih problema zbog stresa na poslu. Zato češće odlaze na bolovanje, a mentalna oboljenja su razlog za trećinu odsustvovanja radnika. Tranzicija je posebno kritičan ambijent za očuvanje normalne dinamike rada i odmora, jer su prosečni žitelji ovih zemalja prinuđeni da rade dodatno, vikendom, pa čak i tokom godišnjeg odmora u firmi kako bi zaradili ekstra prihod, ili sačuvali radno mesto, s obzirom da je na tržištu mnogo više radne snage nego slobodnih radnih mesta.

Više rada, više bolovanja
Najnoviji rezultati istraživanja radnih uslova u zemljama EU koje svake godine objavljuje Evropska fondacija za poboljšanje životnih i radnih uslova, pokazuje da se najintenzivnije radi u Sloveniji, ali da ujedno u ovoj zemlji ima i najviše izostanaka zbog bolesti: u proseku devet dana godišnje, što je dvostruko više nego u ostalim zemljama Evrope. Gotovo polovina zaposlenih Slovenaca mora da radi prekovremeno, iako im to nije plaćeno, i to: 28 odsto radi šest dana u sedmici, 20 odsto ide na posao i nedeljom povremeno, a za osam odsto radna nedelja traje svih sedam dana!

Ispitivanje koje je sprovedeno u Hrvatskoj pokazalo je da polovina ispitanika nije zadovoljna brojem slobodnih dana, jer smatraju da im je potrebno više da bi se odmorili, dok samo jedan od sto anketiranih misli da dobija više slobodnih dana nego što mu je potrebno, te da to smanjuje produktivnost. Ovo istraživanje je pokazalo i da zaposleni u malim firmama (do 20 ljudi) imaju manji broj slobodnih dana, od onih koji rade u srednjim preduzećima ili velikim kompanijama. Dužina godišnjeg odmora, prema ovim podacima, srazmerna je veličini kolektiva.

Ipak, mnogo veći problem od broja slobodnih dana je način na koji odmor koristimo, a pogotovo da li možemo tokom tog perioda da zaboravimo na posao. Većina to nije u stanju, pogotovo menadžeri, komercijalisti, brokeri, i svi oni čiji posao zavisi od klijenata i prometa, kao i nekih drugih dnevno promenljivih parametara. Petina, od dve hiljade anketiranih u okviru istraživanja međunarodne firme za regrutovanje kadrova ’’Hudson’’, istakli su da pred polazak na odmor moraju da ostave kontakt telefone i adrese. Pre samo dve godine, procenat ovih radnika bio je 16 odsto, što znači da fenomen “kontrolisanog” odmora raste, i to posebno među menadžerima. Više od trećine menadžera smatra da se od njih očekuje da i tokom odmora budu “pripravni” i dostupni svom nadređenom. To se u mnogo manjoj meri očekuje do kolega na nižem rangu, tačnije samo njih 14 odsto je pomenulo ovaj problem. Istovremeno, svaki četvrti menadžer u ovoj anketi priznaje da se s odmora vraća pod većim stresom nego pre njega.

Ko je najvredniji?
Da je radnicima odmor preko potreban govori i podatak iz Hrvatske, da petina ispitanika između povišice i slobodnih dana radije bira ovo drugo. Međutim, znatno veći broj, njih 80 odsto ipak se opredelilo za povišice, što znači da su spremni da zanemare svoje zdravlje zarad finansijske koristi. Iako gotovo svi ocenjuju da im je broj slobodnih dana koji imaju nedovoljan – većina ih neće iskoristiti, jer smatraju da se to ne bi dopalo pretpostavljenom, ili zbog nagomilanog posla koji moraju da završe. U proseku 40 odsto godišnjeg odmora radnici u Hrvatskoj “poklone” poslodavcu. Za Srbiju nemamo ovako preciznih podataka kao za zemlje u okruženju, ali je situacija možda još i nepovoljnija po zaposlene. Pogotovo ako se ima u vidu da u našoj zemlji, prema zvaničnim procenama, između 200 i 300 hiljada ljudi radi na crno. Pitanje je da li oni uopšte imaju i kako realizuju svoje pravo na odmor?

S druge strane, u razvijenim zemljama broj neradnih dana se iz godine u godinu povećava. Nemci na primer, iako važe za izuzetno vrednu naciju, na poslu provode samo 1447 sati godišnje, odnosno šestinu svog vremena. Oni imaju 30 dana godišnjeg odmora, plus 13 dana državnih praznika, što im sve skupa očigledno ne smeta da budu produktivni i jedna od najrazvijenijih zemalja sveta. Amerikanci rade nešto više, 1805 sati godišnje i imaju 23 dana odmora, a Korejanci čak 2447 sati tokom godine provedu na poslu. Danas retko ko može da priušti odmor u trajanju od mesec i više dana, pa se ljudi opredeljuju za češći a kraći predah od posla. To naravno ima svojih prednosti, pogotovo produženi vikendi tokom kojih se mogu “napuniti baterije” za naredni period. Međutim, potrebno je bar jednom godišnje priuštiti sebi i malo duži odmor, jer se došlo do saznanja da je četvrtini zaposlenih potrebno bar sedam dana da se opuste, dok je trećini ispitanih dovoljno i par dana da zaborave na posao. Tek nakon što su se opustili, za njih počinje pravi odmor i oporavak, tako da je 10 do 15 dana optimalno, a neki stručnjaci smatraju čak minimalno vreme trajanja godišnjeg odmora.

Sanja Vasiljević,

broj #33/34, jul/avgust 2007.

Pročitajte i ovo...