Javni dugovi koji se gomilaju i potencijalne poteškoće u njihovom finansiranju sve su češći uzrok zabrinutosti u Evropi. U izveštaju kompanije Erste Group „Da li zemlje CIE mogu sebi da priušte svoj javni dug?“ navodi se da je prošle godine problem sa fiskalnim deficitom je bio prikriven velikim prilivima likvidnosti čiji je cilj bila stabilizacija finansijskog sektora. Danas mnoge vlade u EU moraju da plate račun za prethodnu fiskalnu relaksaciju uvođenjem restriktivnih mera koje bi mogle da uspore ekonomski oporavak. Izveštaj prenosimo u celosti.
Javni dug svih zemalja CIE je ispod 60% BDP-a, a mađarski je na prosečnom nivou za Evro zonu
“Javni dug zemalja CIE61 je mnogo niži kako nominalno tako i relativno (kao procenat BDP-a) nego u zemljama Evro zone. Ukupan javni dug Mađarske, Češke Republike, Slovačke, Rumunije i Hrvatske iznosi oko 200 milijardi EUR, što je manje od javnog duga Grčke (300 milijardi EUR). Ako dodamo Poljsku, javni dug celog regiona CIE6 bi bio ispod 400 milijardi EUR – što je još uvek manje of duga Španije (po proceni, 700 milijarde EUR) i manje od četvrtine javnog duga Italije (po proceni, 1.800 milijardi EUR),” objašnjava Juraj Kotian, jedan od rukovodilaca Odeljenja za markoekonomiju i instrumente sa fiksnim prihodima u CIE. U relativnom smislu, sve zemlje CIE (izuzev Mađarske) su zadržale svoj javni dug na nivou ispod 60% BDP-a. Mađarski javni dug se procenjuje na oko 80% BDP za 2009. godinu, što odgovara prosečnom nivou u Evro zoni.
Jedan važan indikator u vezi sa javnim dugom je procenat državnih hartija od vrednosti u vlasništvu nerezidenata. Kada je procenat visok, povećava se verovatnoća brze rasprodaje. To je slučaj Grčke, u kojoj su oko 2/3 javnog duga (90% BDP-a) u vlasništvu nerezidenata kroz investicije u državne obveznice Grčke. U CIE6 ovaj udeo iznosi oko 1/4 (2-23% BDP-a). Analitičari Erste Grupe stoga ističu da “s obzirom na mnogo niži nivo aktuelnog javnog duga i fiskalnih deficita ekonomija CIE u poređenju sa zemljama iz Evro zone, zaduživanje u CIE će biti znatno niže.” Češka Republika, Slovačka i Rumunija će osetiti pozitivne efekte niskog duga i time najnižih količina duga koji dospeva (oko 4-5% BDP-a) koji treba da se refinansira. Poljska, Hrvatska i Mađarska bi trebalo da refinansiraju veću količinu državnih hartija koje dospevaju, a koje vrede oko 8-10% BDP-a.
Višak likvidnosti na tržištima CIE bi trebalo da održi visok nivo lokalnepotražnje za državnim obveznicama Iako su potrebe za refinansiranjem manje nego u Evro zoni, još uvek se postavlja pitanje ko će kupiti državni dug zemalja CIE6. “Višak likvidnosti na tržištima CIE6 bi trebalo da održi visok nivo lokalne potražnje,” dalje objašnjava Kotian. S druge strane, banke će nastaviti da investiraju veliki deo povećanih depozita u državne hartije, s obzirom na to da će rast kredita i dalje biti umeren.Neto potražnja lokalnih banaka za državnim hartijama koja potiče iz promene depozita i kredita klijenata bi trebalo da ukupno iznosi oko 1% BDP-a. Osim banaka, potražnja za državnim hartijama od strane lokalnih penzionih fondova, osiguravajućih društava i zajedničkih fondova će inositi oko 0,5-2,0% BDP-a u 2010. godini. Poljska je uspela da izda euroobveznice početkom ove godine i vrlo je verovatno da će se Češka Republika, Mađarska, Rumunija, Slovačka i Hrvatska takođe pojaviti na međunarodnim tržištima, što bi trebalo da olakša situaciju na lokalnom tržištu obveznica.
Fiskalni deficiti u zemljama CIE su se povećali; zemlje sada moraju da se potrude da bi preokrenule negativne trendove
Fiskalni deficiti zemalja CIE6 su se nedavno povećali iz dva razloga. Kao prvo, ove zemlje nisu iskoristile dobre godine da još više snize svoje deficite tokom ekonomske ekspanzije. Visok nivo ekonomskog rasta je uticao na povećanje poreskih prihoda. To je zatim dalje ubrzalo rast rashoda i prikrilo narastajuće strukturalne deficite tokom 2005-07. godine. Oštro usporavanje ekonomije koje je usledilo je otkrilo ovo nepostojanje duboke konsolidacije. Kao drugo, neke od vlada su suviše zakasnile sa rebalansom budžeta i korekcijom rashoda u skladu sa promenjenim makro-pretpostavkama. To je dovelo do daljeg pogoršanja strukturalnih deficita u svim zemljama osim u Mađarskoj i Rumuniji, koje su, s obzirom na program sa MMF-om, morale da reaguju bez odlaganja i pažljivo prate rast rashoda.
Mađarska kao predvodnik u fiskalnoj konsolidaciji
Zemlje u regionu CIE6 su ipak preduzele mere da preokrenu negativne trendove u javniim finansijama. U nameri da povećaju prihode, mnoge od njih (Mađarska, Hrvatska, Češka Republika) su se oslonile na povećanja PDV-a. Rumunija je izbegla povećanje PDV-a, ali je uvela mere koje će je zadržati na putu koji je dogovoren sa MMF-om za ovu godinu (smanjenje troškova radne snage u javnom sektoru, snižavanje drugih diskrecionih rashoda, kao i izvesne strukturalne promene, kao što je revizija penzionog zakona). Mađarska se ističe kao predvodnik u fiskalnoj konsolidaciji – uspela je da snizi fiskalni deficit sa 9,4% da manje od 4% BDP-a za tri godine, uprkos sporom ekonomskom rastu i veoma negativnim efektima globalne ekonomske krize.
Zemlje CIE6 očekuju manje bolnu konsolidaciju nego Evro zona, ali strogo zahtevana održivost bi mogla da odloži uvođenje evra do 2015-2016. godine
“S obzirom na činjenicu da su deficiti u zemljama CIE ispod proseka za Evro zonu i da su neke od ovih zemalja ranije ušle u konsolidaciju (sredina 2009. i početak 2010. godine2), njihova konsolidacija će biti lakša za realizaciju i manje bolna nego u zemljama Evro zone,” kaže Kotian. U skladu sa svojim programom konvergencije, Međarska bi trebalo da snizi deficit na nivo ispod 3% do 2011. godine. Poljska i Rumunija bi trebalo da koriguju svoje previsoke deficite do 2012. godine, a Češka Republika i Slovačka do 2013. godine. Prve dve zemlje će morati da konsoliduju deficite za skoro 2 procentna poena godišnje u odnosu na nivo iz 2009. godine da bi se realizovali njihovi ciljevi do 2012. godine.
Analitičari Erste Grupe predviđaju da će, pored smanjenja fiskalnog deficita na ispod 3% BDP-a, Evropska komisija posvetiti više pažnje ispunjavanju kriterijuma iz Maastrihta na ‘kredibilan i održiv način’. To znači da će se od zemalja kandidata verovatno tražiti da ispune kriterijume sa komotnom rezervom i/ili da deficite zadrže na nivou ispod 3% BDP-a duži vremenski period (ne samo u jednom trenutku) pre dobijanja pozitivne ocene. Evropska komisija bi takođe mogla da zahteva da strukturalni deficiti budu ispod 3% BDP-a3 i da se pokrenu strukturalne reforme (reforma zdravstva, penziona reforma), što bi trebalo da smanji osetljivost javnih finansija na dugovečnost. To bi značilo pozitivnu ocenu ispunjenosti kriterijuma iz Maastrihta barem godinu dana nakon što se deficit smanji na ispod 3%, što bi moglo da odloži usvajanje evra do 2015-16. godine za zemlje CIE (osim za Estoniju4).
Fiskalni rezultati zemalja CIE će smanjiti spredove hartija ovih država u ovoj godini
Očekuje se da će fiskalni rezultati imati mnogo veći uticaj na spredove hartija ovih država nego tokom prethodnih godina. S obzirom na smanjenu osetljivost mađarske i rumunske valute i fiskalnu konsolidaciju koja je već u toku, centralne banke mogu da nastave sa monetarnom relaksacijom. To će zatim prouzrokovati dalju kompresiju prinosa. Tako, na primer, Rumunija ima jedan od najnižih javnih dugova u EU, što povećava verovatnoću da će njen deficit biti značajno smanjen. Analitičari Erste Grupe očekuju da će prinosi na rumunske državne obveznice opasti sa današnjih 8% na 6,5% tokom leta ove godine. U Mađarskoj, zemlji sa jednim of najnižih deficita, prinosi bi mogli da padnu sa aktuelnih 7% na 6% do kraja godine. S obzirom na veliku neto emisiju čeških i slovačkih državnih hartija, prinosi se suočavaju sa rizikom porasta ukoliko se sentiment prema CIE pogorša. Višak likvidnosti čeških banaka je relativno visok, što bi moglo da pomogne u apsorpciji velike ponude. S druge strane, slovačke banke već imaju popunjene zalihe državnih hartija (20% bilansne sume), pošto su već prebacile svoja slobodna likvidna sredstva u državne obveznice nakon ulaska u Evro zonu.5 To čini da finansiranje novog slovačkog duga bude više zavisno od potražnje od strane nerezidenata i refinansiranja iz ECB.