Da li bi trenutne ekonomske teškoće širom Evrope mogle da izazovu i socijalne nemire? To pitanje se posebno odnosi na takozvane „novije“, i ujedno siromašnije članice EU, gde su demonstranti već izlazili na ulice kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog ekonomskih problema sa kojima se suočavaju. Te zemlje će, verovatno, biti i najteže pogođene ekonomskom krizom, a pritom su najmanje sposobne da se nose sa njenim društvenim posledicama, kaže za BBC Džonatan Ajl sa Kraljevskog instituta združenih oružanih snaga u Londonu: „U mnogim novim članicama EU nezaposlenost nije samo društvena pošast i ekonomski bauk, već ima i etničke implikacije. U baltičkim državama, na primer, najteže bi mogli da budu pogođeni tamošnji Rusi, koji čine i do trećinu stanovništva. Slično bi moglo da se desi Romima u Rumuniji, kao i Turcima u Bugarskoj. Imamo, dakle, dve krize u jednoj – jedna pogađa glavne evropske privrede, u srcu EU, dok je na evropskoj periferiji slika mnogo komplikovanija“.
Jedna od posledica krize u bogatijim državama Evrope biće i povratak ekonomskih migranata u siromašne zemlje iz kojih su došli. Za te zemlje ta činjenica predstavlja dvostruki problem, smatra Džonatan Ajl: „Za države kakve su Bugarska i Rumunija, novac koji iseljenici sa zapada šalju kući je važan izvor prihoda. Procenjuje se da na doznake iz inostranstva otpada oko 5% rumunskog brutonacionalnog proizvoda. S druge strane, povratak takvih iseljenika takođe povećava stopu nezaposlenosti, što onda dovodi do pada domaće potražnje i dodatnog usporavanja privrednog rasta. Ne smemo zaboraviti ni da je ekonomski prosperitet novih članica EU bio zasnovan na investicijama sa zapada i preseljenju proizvodnje sa zapada na istok – oba ta trenda su sada u opadanju“, kaže Ajl.
Pitanje koje sledi iz svega navedenog je – kome će se pripisivati krivica za krizu? Džonatan Ajl tome kaže: „U osnovi, krivica će se pripisivati onima koji su na vlasti. Zanimljivo je da je u Bugarskoj na vlasti levičarska vlada koju građani optužuju za krizu, dok u baltičkim državama, pre svega u Letoniji, za krizu optužuju desničarsku vladu. Još uvek to nije neki ideološki pokret koji tvrdi da su Evropska unija ili kapitalistički sistem propali, ali i populistički naboj protiv vlasti je jednako opasan – posebno jer vlasti izgleda uopšte nemaju neku alternativnu strategiju“.
Građani, naglašava on, pri tome ne gube iz vida ni odgovornost banaka, pre svega inostranih, za postojeću krizu: „Činjenica je da u domaćem bankarskom sektoru u nekim od ovih država dominiraju zapadne banke, pre svega austrijske i nemačke, uz poneki francuski bankarski koncern. To je jedan od razloga što se bes zbog krize prenosi na strance, zbog percepcije da su neodgovorne strane banke najpre počistile domaće finansijske instiotucije, a sada beže glavom bez obzira i ćitave države prepuštaju na milost i nemilost MMF-u, kome moraju da se obrate i koji će im ponovo postavljati raznorazne nepovoljne ekonomske i političke uslove“, kaže za BBC Džonatan Ajl Kraljevskog instituta združenih oružanih snaga u Londonu.