Srbija je 22.decembra podnela kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji. Zahtev je trenutno predsedavajućem EU, švedskom premijeru Fredriku Rajnfeltu, u Stokholmu predao Predsednik Srbije Boris Tadić.Tadić je tom prilikom istakao da će Srbija u nekoliko narednih godina ispuniti sve uslove kako bi postala punopravna članica Evropske unije i nastaviti napore da uhapsi sve one koji su optuženi za ratne zločine.
Švedski premijer je, izrazivši zadovoljstvo što je lično primio zahtev za članstvo, rekao da će evropska integracija Srbije predstavljati pozitivan pomak u ukupnoj stabilnosti Evrope. „Put ka članstvu je dug i biće potrebne velike reforme, ali će Srbija ispuniti sve za članstvo“, rekao je švedski premijer Fredrik Rajnfelt na konferenciji za novinare.
U istom danu, EU je saopštila da je odobrila Srbiji pedeset miliona evra pomoći (oko sedamdeset miliona dolara) za podršku budžetu. U saopštenju EU se kaže da će slična suma biti odobrena kao budžetska pomoć i iduće godine, zajedno sa zajmovima u vrednosti od ukupno trista miliona dolara u cilju održanja ekonomske stabilnosti Srbije.
Švedska je samo primila zahtev Srbije za članstvo, budući da je on podnet praktično poslednjeg dana švedskog mandata na čelu EU pred Božićne i novogodišnje praznike. Kandidatura od 1. januara prelazi u ruke narednog predsedavajućeg Saveta ministara, Španije.
Predviđa se da će Madrid kandidaturu Srbije početkom naredne godine staviti na dnevni red jednog od sastanaka Saveta ministara, koji mora da zatraži mišljenje od Evropske komisije o tome da li je Srbija spremna da dobije status kandidata. Ta procena će biti doneta na osnovu upitnika od nekih 4000 pitanja na koje vlasti u Beogradu moraju da odgovore. Savetodavno mišljenje Evropske komisije potom se vraća Savetu ministara, koji donose odluku o datumu početka pregovora o učlanjenju.