Posle i loših i neuspešnih prodaja Mitrosa, za kupovinu industrijske klanice i fabrike konzervi do sada su se javila tri potencijalna kupca. Mitros je inače ovog leta dospeo u žižu pažnje javnosti kada je prethodni njegov vlasnik zbog nepažnje umalo naneo ogromnu ekološku štetu radnicima i okolini.
Da podsetimo, posle privatizacije ove nekada jake industrijske klanice i fabrike konzervi koja postoji već pet decenija, preduzeće je dospelo u vlasništo Rodoljuba Draškovića, vlasnika prehrambene imperije „Swisslion-Takovo“. Iako je poenta privatizacije da preduzeće stane na noge i postane efikasnije, Mitros je sa novim gazdom smanjio broj zaposlenihsa 950 na 147, preduzeće je podeljeno nadva dela, a potom početkom godine i konačno dospelo u stečaj.
Početkom ovog leta došlo je do kvara na trafo-stanici i nestalo je struje u hladnjači „Mitrosa“, pa je, pošto pumpe nisu radile, stvorena opasnost da se iz nje oslobodi amonijak. U međuvremenu, u „Mitrosu“ je propalo više desetina tona mesa koje se više nije moglo hladiti.Kako stečajni upravnik i rukovodstvo „Swissliona“ ništa nisu preduzeli da zaštite zdravlje i živote ljudi u blizini hladnjače, nakon intervencije gradonačelnika Sremske Mitrovice Branislava Nedimovića i načelnika Sremskog upravnog okruga Save Ališića angažovana je firma iz Beograda da istoči i ukloni amonijak.
Inače,ekolozi tvrde da je za čoveka, životinje i biljke fatalan i jedan gram amonijaka. Da je kojim slučajem odjednom iscurela veća količina, ili čak svih sedam tona, pola žitelja Srema bi bilo otrovano ili imalo trajne zdravstvene posledice.
Javnost se tada čudila kako niko nije primetio da iz „Mitrosa“ ističe amonijak, jer on ima tako oštar miris da je potrebno svega tridsetak čestica razvejanih po kubnom metru vazduha da bi se sasvim jasno osetio.
Dakle, pošto su shvatili da tu nešto smrdi, Mitros se opet prodaje. Nadajmo se da će ovaj put naći odgovornijeg vlasnika.