Kršenje prava potrošaca se najteže uoči kada je globalno. Oglašavanja proizvoda koji se koriste svakodnevno i u nama poznate svrhe, obicno prolaze nezapaženo, jer kada cujemo koji je brend u pitanju vec znamo o cemu se radi. Izgleda da više nije bitno šta reklama porucuje.
Da bi bolje razumeli temu morate pokušati da umesto da operete veš kupite nove prozore. Neshvatljivo, zar ne? U reklami za jedan od praškova za veš oduševljena domaćica, dok prostire stolnjak, očarana objašnjava „Šta će mi prozori preko celog zida kada imam ovakvu svežinu“ . Ukoliko živite bez prozora u kući ovaj deterdžent ce vam nadoknaditi manjak svežeg vazduha. Možda sadrži već poznate mikro kapsule svežine koje se automatski aktiviraju. I dalje mislite da to nije baš najbolje objašnjeno. I nije.
Upoređivanje proizvoda koji ne služe istoj nameni je zabranjeno. Ako obratite pažnju na pojedine reklame, videcete da se one pozivaju na uporedivanje proizvoda sa drugim proizvodima koji ne služe istoj svrsi.
Medutim, ovo i nije reprezentativan primer dovodenja u zabludu. Mnogo je opasnije uporedivanje slicnih proizvoda koji medjutim ne služe za istu svrhu. Reklama za sredstvo za pranje podnih plocica i površina oglašavac uporeduje sa praškom za pranje veša! Da li ste ikad pokušali da operete vaš pod, plocice ili laminat praškom za veš? Naravno da niste, ali ako ne aktivirate logicko prosudivanje možete doci u zabludu da tim istim sredstvom za brisanje podova modete prati svoj veš. Ovo podseca na pomalo cudne saradnje izmedu proizvodaca deterdženta za pranje sudova i veša gde se fleke od masnoce skidaju deterdžentom koji poseduje malo od oba. Da li to znaci da ce mlade domacice obmanjene ovom reklamom poceti da peru sav svoj veš deterdžentom za sudove?
Prema clanu 32. Zakona o oglašavanju zabranjeno je reklamiranje kojim se oglašivac, njegova aktivnost, proizvod, usluga ili cena uporeduje sa drugim proizvodacem, njegovom aktivnošcu, proizvodom, uslugom ili cenom, ako su te aktivnosti, proizvodi ili usluge razlicite vrste ili imaju razlicit cilj ili namenu. U konkretnoj reklami nije iskorišcen zaštitni znak drugog proizvodaca ili slicno navodenje konkurenta koji bi zbog ovakvog oglašavanja mogao da pretrpi štetu, ali samo uporedivanje može da ucini ekonomsko rasudivanje kupaca neadekvatnim.
Korišcenje animacije u reklamama
Neophodno je napomenuti da se skoro ni u jednoj reklami ne navede tacan rezltat istraživanja, kao i godina i mesto gde je istraživanje izvedeno, i pod kojim uslovima je dati preparat testiran. Na kupcima ostaje da protumace sitnu štampu na TV reklamama u kojima piše da, na primer, jedna kap odredenog sredstva opere izvestan broj tanjira, ali samo ako su lakše zaprljani ili su bili potopljeni u vrucu vodu. Medutim vecina oglašivaca ne ucini cak ni to.
Potrošaci ostaju bez daha kada vide kako ljudi uz neki preparat i pomoc kompijuterski animiranog lika uspevaju da obrišu celu kucu za 3 minuta ili skinu kamenac za nekoliko sekundi. U Velikoj Britaniji se zabranjuje korišcenje ovakvih vizuelnih tehnika, kao što je npr stavljanje stakla preko plocica i zatim demonstracija brisanja, ili korišcenja kompijuterskih aplikacija za obradu slike koje preuvelicavaju efekat korišcenja sredstava za cišcenje.
Razum i osećajnost
I pored svih tehničkih stvari koje ove reklame ne ispunjavaju postoji takodđe i emotivni kontekst koji je isto naglašen kod skoro svih oglašivaca. A to je predstavljanje fleke kao smrtno nanete rane na njihovoj odeci. Svaka od glumica u reklamama odreaguje na fleku ili na nedovoljnu belinu svog veša kao da su prošle kroz neku tešku i traumaticnu situaciju. Da li je to pokušaj da se prikaže kako je necije ne toliko belo društveno neprihvatljivo. Isto se toliko potresu i devojke koje imaju perut i osecaju se usamljeno i nesigurno samo zbog toga. Ukoliko ste pomislili da poljubite svog partnera, brzo prvo proverite da li imate perut da se ne bi kojim slucajem desilo da partner odluci da vam ne uzvrati ljubav zbog ove biološke funkcije. Brže bolje posegnite za novim šamponom sa extraktom kaučuka ili obogacenim proteinom morskog krastavca.
Igor Božović
broj 30, april 2007.