Najveći problemi MSPP u aktuelnim uslovima su značajno smanjenje tražnje na domaćem tržištu i sve duži rokovi naplate potraživanja. Nešto se ipak nije promenilo: i u krizi, kao i pre nje, državna politika se uglavnom doživljava kao smetnja.
Od 3.000 predstavnika malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u Srbiji, anketiranih u okviru istraživanja „Stanje, potrebe i problemi malih i srednjih preduzeća i preduzetništva“ koje je realizovao Republički zavod za statistiku u saradnji sa Republičkom agencijom za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, 35,8% procenjuje da ekonomska kriza značajno utiče na obim poslovanja ali ne zahteva otpuštanje radnika, 24,1% smatra da je smanjenje broja zaposlenih neminovno, nešto više od petine izjavljuje da kriza ugrožava opstanak poslovanja, a svega 13,8% da nema značajniji uticaj na tekuće poslovanje. Među onima koji strepe od stavljanja ključa u bravu najviše je vlasnika radnji (26,6%) i mikro preduzeća (24,2%), a najmanje takvih je u kategoriji srednjih preduzeća (15,5%).
Na pitanje kako se uticaj krize manifestuje na poslovanje, gotovo polovina ispitanika ističe smanjenu tražnju na domaćem tržištu, trećina probleme sa naplatom potraživanja, 7,1% probleme sa otplatom kredita, 6,1% sa kretanjem deviznog kursa, a samo 5,8% anketiranih oseća posledice krize zbog smanjene tražnje na inostranim tržištima. Čak 58,4% ispitanika čeka preko 30 dana da naplati svoje proizvode i usluge, dok u roku od 16 do 30 dana svoja potraživanja uspe da naplati 19% anketiranih. U istom periodu (16 do 30 dana) gotovo trećina MSPP isplaćuje svoje dobavljače, dok njih 29,6% duguje dobavljačima novac više od 30 dana.
Najviše samofinansirajućih
U istraživanju koje je sprovedeno na terenu od 20. maja do 20. juna ove godine, a čiji su rezultati objavljeni krajem avgusta, 54,6% anketiranih izjavljuje da novac za investicije obezbeđuje iz sopstvenih sredstava, a 30,6% iz spoljnih izvora, dok se za finansiranje obrtnih sredstava gotovo dve trećine oslanja isključivo na sopstvena sredstva, a 21,7% koristi spoljne izvore finansiranja. Među potonjima najzastupljeniji su krediti domaćih banaka (40%), potom pozajmice od rođaka i prijatelja (15%), lizing (14%), kredite državnih fondova i institucija koristi 10% MSPP, a samo po 5% anketiranih koristi sredstva garancijskih fondova i donatora. U poslednje tri godine gotovo dve trećine MSPP su imale značajnije investicione aktivnosti, pre svega u opremu (58%), a potom u poslovni prostor (38%), dok je svega 4% investiralo u patente i licence. U naredne tri godine investicije planira 60,6% malih i srednjih firmi i preduzetnika, među kojima je najviše malih (67,1%) i mikro preduzeća (59,4%), ali se struktura ulaganja ne menja u odnosu na prethodni period budući da je 58% planiranih investicija namenjeno za novu opremu, 36% za poslovni prostor, a svega 6% za petante i licence.
Profil domaćeg preduzetnika Od 3.000 MSPP obuhvaćenih istraživanjem, 85% ima formu društva sa ograničenom odgovornošću, prosečno zapošljavaju 21 radnika, a preko 80% vlasnika radnji i mikro preduzeća su ujedno i menadžeri. Svega 15,6% valsnika je mlađe od 35 godina, u svakom petom preduzeću vlasnik ili menadžer je žena, u vlasničkim i upravljačkim strukturama 44% ima višu ili visoku, a 47% srednju stručnu spremu. Najviše aktivnih preduzetnika (49%) regrutuje se iz radničkih porodica, 57% se bavi sopstvenim biznisom duže od 11 godina, dve trećine aktuelnih preduzetnika pre započinjanja sopstvenog posla nije imalo preduzetničko iskustvo, a oko 80% radi više od 40 propisanih radnih časova u toku sedmice. |
O stepenu razvoja MSPP govori i podatak da 70% njih prodaje robu isključivo na domaćem tržištu, od kojih 35% u lokalu. Svako šesto preduzeće primenjuje određeni standard kvaliteta, od kojih 60% raspolaže nekim od ISO standarda, a u okviru proizvodnih delatnosti sertifikatima raspolaže njih 29,4%. Gotovo četvrtina anketiranih izjavljuje da u narednom periodu namerava da uvede novi standard kvaliteta, pri čemu prednjače srednja preduzeća sa 47,8%. Takođe, jedna četvrtina potvrđuje da je realizovala neki od vidova inovativne aktivnosti, među kojima je najviše firmi u IT delatnosti (46,5%), potom u prerađivačkoj (37,1%) i grafičkoj industriji (31,1%). Više od polovine ispitanika kao najveće efekte uvođenja inovacija ističe uštede materijala i energije, a 46% smanjenje troškova radne snage.
Samo 11% firmi u ovom sektoru zaštitilo je neki od oblika intelektualne svojine, od kojih je najveći broj (57%) to učinio sa robnom markom, dok je svega 15% zaštitilo patente. Istovremeno, samo 9% ima sporazum o saradnji u inoviranju sa drugim preduzećima ili institucijama, a među nima je najveći broj (17,3%) iz kategorije srednjih preduzeća. Računare u poslovanju koristi 82,5% ispitanika, ali i dalje najviše za razmenu elektronske pošte, prikupljanje informacija i vođenje poslovnih knjiga. Saradnju sa stručnjacima van preduzeća realizuje manje od četvrtine MSPP, pri čemu konsultantske usluge koristi 46% srednjih i 32% malih preduzeća, dok je među mikro preduzećima takvih 15, a među radnjama svega 13%.
Prosečno uspešni
Komentarišući uslove poslovanja, najveći broj anketiranih ocenjuje da su uspeh postigli pre svega zahvaljujući napornom radu, ličnom angažovanju, radnom iskustvu i poslovnim veštinama, potom slede podrška porodice, poslovne i lične veze i spremnost na rizik, dok su na dnu lestvice formalno obrazovanje, sreća i podrodično nasleđe, a na poslednjem mestu podrška države. Situacija je obrnuta kada su u pitanju procene najznačajnijih uslova za unapređenje dostignutog nivoa poslovanja. Za više od polovine ispitanika ono pre svega zavisi od veće podrške države i smanjenja državnih ograničenja, 17,6% anketiranih ističe kao neophodnu veću podršku poslovnih banaka, 14% navodi veću podršku loklanog okruženja, a svega 6,2% među najznačajnije faktore za napredak svrstava bolje upravljanje u preduzeću. Među administrativnim preprekama anketirani najčešće navode probleme koji proističu iz aktuelnih poreskih propisa i procedura, pribavljanja dozvola za gradnju i renoviranje, rada inspekcijskih organa, uknjžbe imovine, prijava i odjava zaposlenih, registracije poslovanja, izvoznih i uvoznih procedura…
Nešto manje od dve trećine anketiranih sebe procenjuju kao prosečno uspešne, 20% smatra da tek preživljavaju, a 11% dostignuti nivo poslovnog razvoja ocenjuju kao veoma uspešan. No, šta je pojam uspeha za anketirane detaljnije odslikava odgovor na pitanje koliko njihov biznis doprinosi ličnom i materijalnom obezbeđenju njihovih porodica? Rezultati pokazuju da najveći broj (45,4%) uspeva da od svog posla obezbedi samo sredstva za osnovne životne potrebe, 29,6% izjavljuje da preostaje dovoljno novca i za druge aktivnosti, 10,6% priznaje da ne uspeva da obezbedi dovoljno novca ni za osnovne životne potrebe, a 8,3% anketiranih su oni malobrojni srećnici, kojima pored zadovoljenja osnovnih životnih potreba preostaje više nego dovoljno novca za druge aktivnosti. Ipak, u naredne tri godine 45,1% MSPP planira da proširi svoju delatnost, 40,7% da zadrži postojeći nivo poslovanja, 4,5% procenjuje da će morati da smanji obim posla, 4,1% da će biti prinuđeni da ugase firmu, a 2,7% da će prepustiti posao nekom drugom.
Zorica Žarković
broj 59, septembar 2009.