Milijarder Nik Hanauer priznaje da je srednja klasa glavni stub američke ekonomije a ne “bogataši, koje pogrešno nazivamo tzv. kreatorima novih radnih mesta”. Izveštava Tom Hartman
Hanauer, jedan od najbogatijih ljudi Amerike, upravo je uništio uporišne tačke sa kojih je trebalo da republikanci krenu u pregovore sa demokratama, ne bi li sačinili zajedničku ekonomsku strategiju. Svedočeći pred pododborom američkog Senata za ekonomsku politiku, Hanauer je objasnio zašto bogati ljudi poput njega, u stvari, nisu pravi kreatori novih radnih mesta. On je rekao da „na isti način na koji gledamo na činjenicu da je Sunce a ne Zemlja centar Sunčevog sistema, takođe je činjenica i da su ljudi iz srednje klase – a ne bogati poslovni ljudi poput mene – središte američke privrede”. Hanauer je govorio o „začaranom krugu“, u kojem bi upravo potrošači iz srednje klase bili ti koji imaju dovoljno novca za kupovinu, čime bi se stimulisala ekonomija i stvorila nova radna mesta. Hanauer je, inače, prvi investitor u Amazon i osnivač kompanije Overstock. Na svedočenju je još rekao i da je on, kao investitor, pomogao desetinama kompanija da pokrenu biznis, dodavši međutim da „ako niko nije u stanju da priušti da kupi ponuđenu robu, onda i sve moje kompanije padaju, dok bi svi poslovi u trenu isparili”. Hanauer apelovao na povećanje poreza na bogate i korporacije, rekavši da bi taj novac trebalo uložiti u opstanak i razvoj američke srednje klase. On je rekao i da se „prosperitet gradi od srednjeg sloja, koji je osnova, šireći se na spolja, u ostale segmente. “ Hanauer shvata da Amerika mora da ulaže u svoj narod kako bi ponovo započeo privredni rast … još samo ostaje nada da će ga američki zakonodavci poslušati.
Ova godina je prekretnica – 2013, koja lako može biti proglašena simbolom ekonomske i klasne nejednakosti i “tačkom bez povratka”. Tokom prva tri meseca ove godine, direktori i bankari uknjižili su rekordne prihode, dok su radnici ti koje je pad zarada najviše pogodio – plate su u odnosu na životne troškove pale kao nikada dosad. I dok je američka bankarska industrija nadmašila sve rekorde, s rekordnih 40 milijardi dolara profita, radnici su gledali kako se njihove plate smanjuju za 3,8 odsto, uprkos povećanju njihove produktivnosti. Ovo je rekord, nažalost, ali i u padu radničkih plata, kakav nije zabeležen tokom proteklih 65 godina, koliko se beleži ovakva statistika. Trideset dve godine ‘Reganomije’ dovele su Amerikance do ove tačke, gde jedino bogati mogu postati bogatiji, dok ionako već osiromašeno radništvo radi još više i duže a za manje novca. Rekordni profit i prenaduvane CEO i menadžerske plate jasno pokazuju da kompanije mogu priuštiti bolje plate svojim zaposlenima, ali da pohlepa ima poslednju reč. Iz godine u godinu produbljuje se jaz i razlika u prihodima između onih jedan odsto bogatih na vrhu i “ostatka sveta” tj. radnika. Američkom narodu, širom zemlje, konačno su se otvorile oči – razbudila ih je ova nejednakost – te smo svedoci sve brojnijim štrajkovima i protestnim aktivnostima koje preduzima slabo plaćena radna snaga. Iz dana u dan je sve više Amerikanaca koji zahtevaju povećanje svojih primanja, odlučnih da do kraja istraju u borbi protiv ove nejednakosti.
…A najbolje od ostalih vesti je to što …
…Senator Berni Sanders želi da napravi veliku investiciju u buduće lidere Amerike. Ovaj visoki predstavnik države Vermont uskoro će objaviti predlog zakonskog akta ‘Posao za Mlade’, kojim će se omogućiti da tri milijarde dolara bude odmah upotrebljeno za zapošljavanje mladih Amerikanaca. Sanders je najavio predlog ovog zakona rekavši: „Moramo učiniti sve što je u našoj moći da mlade Amerikance uverimo kako imaju šansi da dobiju poslove kojima bi zaradili dovoljno da plate troškove svog obrazovanja, te da je moguće da ekonomskom lestvicom krenu naviše”. Senator računa da će obezbediti novac kao pomoć državama u nastojanju da stvore stotine hiljada radnih mesta za mlade koji su ekonomski ugroženi. Njegovim zakonom bi se takođe obezbeđivala sredstva za radno osposobljavanje kao i programe stažiranja i obuke, obezbeđujući mladima ovladavanje veštinama i znanjima potrebnim kako bi uspeli. Sanders je svestan koliko je važno rešavanje pitanja mladih ljudi, pa bi njegov zakon mogao biti velika investicija u buduće lidere.
Agencija za zaštitu životne sredine konačno je prepoznala prave društvene troškove zagađenja ugljenikom i njegovim jedinjenjima. EPA poziva na donošenje novog zakona kojim bi se nametnula veća taksa na emitovanje ugljen-dioksida u atmosferu. U 2009. i 2010. su federalne agencije izračunavale troškove zagađenja, kao i faktoringa u budućim oštećenjima imovine, kalkulišući stanjem i promenama u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i rizicima po zdravlje ljudi: procena je da je cena neutralisanja tone ugljenika 22 dolara. Agencija je ove godine ažurirala svoje modele procene, koji sada uključuju rastući nivo mora i teškoće u poljoprivredi, povećavši cenu na 36 dolara po toni. Na portalu Discovery News neki ekonomisti pisali su kako je stvarna cena najmanje desetostruko veća od sadašnjeg iznosa. Naučnici i ekonomisti tvrde da korporativni zagađivači plaćaju daleko manje takse za toksine koje upumpavaju u našu atmosferu, te da bi ovi porezi trebalo da budu višestruko skuplji. Gledajući im kroz prste, mi, zapravo, subvencionišemo uništavanje naše planete. Prema procenama stručnjaka, primoravanjem velikih igrača da pokriju stvarne troškove zagađenja ne samo što bi doprinelo zaštiti naše životne sredine već bi nagnalo korporacije da se konačno prebace na „zelenu energiju”.
(M.L.)